Novi trag u aferi Perišić: Šta mu je oduzeto, šta vraćeno i zbog čega je odbio nagodbu u Hagu?

Dokumenti sadrže popis predmeta koji su mu oduzeti, kao i potvrdu o predmetima pronađenim kod njega u trenutku hapšenja, a koji su mu naknadno vraćeni.

Upravo ovaj deo dokumentacije mogao bi da bude značajan za potpuno razumevanje događaja, posebno kada se uporedi sa ostalim zapisnicima i materijalima nastalim tokom postupanja vojne policije.

Ali novi materijali ne otvaraju samo pitanje predmeta oduzetih prilikom hapšenja. Oni vraćaju u fokus i jednu mnogo manje poznatu epizodu iz života nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije - njegov odnos prema Haškom tribunalu.

Odbio da svedoči protiv drugih Srba?

Prema svedočenju izvora koji je ustupio dokumentaciju, Momčilo Perišić je nakon odlaska u Hag odbio da svedoči protiv drugih Srba.

Izvor tvrdi da je Perišić, za razliku od pojedinih drugih optuženih, odbio da tereti bilo koga od srpskih političkih i vojnih funkcionera.

"Perišić je tiho otišao i predao se Haškom tribunalu. Tamo je odbio da svedoči protiv bilo kojeg Srbina, bilo da je u pitanju Šešelj ili Milošević, bilo da je u pitanju neko od generala", navodi izvor.

Prema njegovim rečima, o ovoj temi je razgovarao i sa Vojislavom Šešeljem, koji mu je, kako tvrdi, upravo ukazao na taj deo Perišićeve priče.

Ove navode, međutim, potrebno je posmatrati kroz dostupnu hašku dokumentaciju i svedočenja ljudi koji su neposredno učestvovali u postupku.

Navodna ponuda za nagodbu

Još zanimljiviji deo priče odnosi se na navodnu ponudu koju je Perišić dobio tokom postupka pred Haškim tribunalom.

Prema informacijama koje je izvor dostavio redakciji, Perišiću je ponuđena nagodba kojom bi prihvatio kaznu zatvora od deset godina, uz određene pogodnosti.

On je, kako se tvrdi, takvu ponudu odbio.

Perišić je pred Tribunalom bio optužen za više tačaka, uključujući pomaganje i podržavanje artiljerijskih napada na Sarajevo i Zagreb, kao i za ulogu u događajima u Srebrenici.

Njegov slučaj dobio je dodatnu težinu zbog pitanja komandne odgovornosti i odnosa između Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske.

Upravo se tu nalazi jedan od najzanimljivijih navoda iz dokumentacije i svedočenja koje je redakcija dobila.

"Tražili su da prizna da je bio nadređen Mladiću"

Prema tvrdnji izvora, ključni cilj bio je da Perišić prihvati da je bio nadređen Ratku Mladiću.

"Cilj im je bio samo da prizna da je bio nadređen Ratku Mladiću i onda bi Srbija bila direktno odgovorna za zločine i genocid u Srebrenici", navodi izvor.

Takva tvrdnja predstavlja ozbiljnu pravnu i političku tezu i zbog toga bi njenu verodostojnost trebalo proveriti kroz originalnu dokumentaciju iz haškog postupka, uključujući komunikaciju između Perišića i njegovog tadašnjeg pravnog tima.

Prema izvoru, postoji i pismo koje je Perišić uputio svom tadašnjem advokatu, a koje bi moglo da pruži dodatni uvid u njegov stav prema ponuđenoj nagodbi i pitanjima koja su pred njega postavljena tokom postupka.

Dokumenta prosleđena portalu Direktno.rs

Ko još može da rasvetli slučaj?

Ukoliko se želi do kraja rekonstruisati ova epizoda, važnu ulogu mogli bi da imaju ljudi koji su neposredno učestvovali u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, ali i članovi Perišićevog pravnog tima.

Izvor posebno ukazuje na Dušana Ignjatovića, nekadašnjeg šefa Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Tribunalom, kao i Novaka Lukića, Perišićevog advokata u Hagu.

Njihova svedočenja mogla bi da daju odgovor na pitanje šta se zaista događalo iza zatvorenih vrata, da li je postojala ponuda za nagodbu i šta je tačno bilo traženo od Perišića.

Posle Haga se vratio u Srbiju

Još jedan detalj iz dostavljenog svedočenja odnosi se na period nakon završetka haškog procesa.

Prema navodima izvora, Perišić je mogao da ostane van Srbije, ali je odlučio da se vrati.

"Mogao je da ne dođe posle Haga ovde, ali pošto zna da nije ništa tačno, vratio se", tvrdi izvor.

U dostavljenom materijalu navodi se i da jedan od Perišićevih sinova radi kao visoki oficir Žandarmerije, dok drugi decenijama živi i radi u Nemačkoj.

Posebno se ističe i njegovo ponašanje tokom kasnijeg sudskog postupka u Srbiji.

Prema svedočenju izvora, Perišić je redovno dolazio na suđenja, čak i tokom perioda pandemije koronavirusa, kada su za starije građane važila posebna ograničenja.

Dokumenti možda daju novu sliku

Novi materijali zato otvaraju nekoliko pitanja koja do sada nisu bila dovoljno razmatrana.

Šta je tačno pronađeno kod Momčila Perišića u trenutku hapšenja? Koji predmeti su mu oduzeti? Šta mu je kasnije vraćeno? Da li se svi dokumenti međusobno podudaraju i šta oni govore o samoj akciji?

A potom dolazi i mnogo šire pitanje - šta se zaista događalo tokom njegovog postupka pred Haškim tribunalom?

Ukoliko se potvrde navodi o ponuđenoj nagodbi, odbijanju da svedoči protiv drugih Srba i zahtevima koji su se odnosili na njegov navodni komandni odnos prema Ratku Mladiću, taj deo Perišićeve biografije mogao bi da dobije potpuno novu dimenziju.

Dokumenta koja su sada dostavljena redakciji predstavljaju novi trag. A kako nam poručuje izvor koji ih je ustupio:

"Ima toga mnogo još…"