Afera "Perišić" 24 godine kasnije: Kada o dokazima progovore ljudi koji su ih sačinjavali

Perišić je pravnosnažno osuđen na četiri godine zatvora, dok su Sekulić i Vlajković dobili po 18 meseci. Postupak je vođen pred zatvorenim vratima, a Apelacioni sud je 2021. godine potvrdio presudu uz povećanje kazne Perišiću.

Posebno pitanje odnosi se na dokumentaciju sa mesta hapšenja. Kriminalistički tehničar Dejan Spasojević navodi da je tokom akcije napravio 16 fotografija, dok se u sudskom spisu pojavljuje manji broj fotografija. Zoran Đurić, čije se ime pojavljuje na jednom od dokumenata, kasnije je osporio da je učestvovao u njihovoj izradi.

Postoje i dve različite potvrde o predmetima oduzetim od američkog diplomate Džona Nejbora. Na jednoj nema osam spornih vojnih dokumenata, dok su ona navedena na drugoj, uz zabelešku da Nejbor tvrdi da ih nije video i odbija da je potpiše.

Dodatnu pažnju privlači i VHS snimak hapšenja i pretresa. Prema iskazima učesnika operacije, ceo događaj je sniman kamerom, a postojanje snimka pominjao je i tadašnji načelnik Uprave bezbednosti Aca Tomić. Ipak, snimak nikada nije izveden kao dokaz pred sudom, a odbrana nije uspela da ga dobije.

Važan je i iskaz pukovnika Dragana Teleskovića, koji je pred sudom rekao da ljudi koji su pratili susret Perišića i Nejbora nisu videli trenutak predaje dokumenata.

Posle pravnosnažne presude pojavili su se novi iskazi pripadnika Vojne policije i Uprave bezbednosti. Vladan Vlajković je 2024. godine podneo zahtev za ponavljanje postupka. Apelacioni sud je u aprilu 2026. ukinuo prvo rešenje kojim je zahtev odbijen i vratio predmet na ponovno odlučivanje, uz ocenu da je činjenično stanje u vezi sa novim dokazima bilo pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Vladan Vlajković je potom ponovo uložio žalbu, dok su u julu 2026. godine Dejan Spasojević, Zoran Đurić i Miroslav Belošević dali nove overene izjave o poreklu fotografija, dokumentacije i predmetima pronađenim tokom akcije.

Slučaj tako, gotovo četvrt veka nakon hapšenja, ponovo otvara pitanje autentičnosti pojedinih dokaza, porekla dokumentacije i razloga zbog kojih ključni video-snimak nikada nije prikazan sudu. Prema dostupnom materijalu, Vlajković je podneo i krivičnu prijavu protiv sudije Nataše Albijanić i NN lica.

Suština optužbe bila je da su poverljiva vojna dokumenta preko Sekulića i Vlajkovića stizala do Perišića, a da ih je on predavao američkom diplomati. Nigde se ne pominje da je Momčilo Perišić ta dokumenta koristio u svom radu i da su ona bila značajan izvor informacija prve demokratske Vlade.

Posebno neobičan deo postupka odnosi se na odluku sudskog veća Nataše Albijanić da suđenje zatvori za javnost čak i u delovima u kojima se raspravljalo o materijalu koji je godinama već bio javno dostupan, navodi Vladan Vlajković u okviru aferaperisic.com.

50.000 EVRA ZA SNIMAK KOJI JE DRŽAVA SAMA NAPRAVILA

Posle bezuspešnih pokušaja da preko institucija dođe do originalnog VHS snimka i originalnog KTD-a sa fotografijama, Vladan Vlajković je pribegao neuobičajenom potezu. 30. marta 2023. godine javno je ponudio nagradu od 50.000 evra onome ko mu dostavi snimak hapšenja od 14. marta 2002. godine i originalni KTD sa fotografijama.

Prema dokumentaciji, oglas o nagradi objavljen je u dnevnom listu "Informer". Tako se došlo do paradoksalne situacije. Jedan od osuđenih nudio je 50.000 evra kako bi došao do dokaza za koji postoje iskazi ljudi koji su ga napravili i trag da je predat državnoj službi.

Kada se sve stavi na jedno mesto

Posle 24 godine, afera "Perišić" više se ne može svesti na reč osuđenih protiv reči države. Postoji presuda. Ali postoje i ljudi koji su pravili dokaze na kojima se ta presuda zasniva.

- Dejan Spasojević je bio kriminalistički tehničar koji je fotografisao lice mesta.

- Zoran Đurić je bio pripadnik Vojne policije čije se ime pojavljuje na KTD-u i koji je učestvovao u popisu predmeta.

- Momčilo Milosavljević bio je starešina koji je trebalo da odobri i potpiše KTD, a njegov potpis je kasnije postao predmet grafoskopskog veštačenja.

- Mile Jovanović bio je kriminalistički tehničar koji je VHS kamerom snimao hapšenje i pretres. Njegov snimak još nije zvanično priložen u sudski spis.

- Boško Milić, vođa tima za hapšenje, potvrdio je da je operacija snimana i da nije video nikakva tajna vojna dokumenta.

- Miroslav Belošević, pripadnik Uprave bezbednosti iz neposrednog okruženja generala Ace Tomića, tvrdi da je video originalni materijal.

- Darko Milanović, Perišićev vozač i pratilac i saradnik Uprave bezbednosti, u notarski overenoj izjavi opisuje sopstvenu ulogu, kontakte sa Teleskovićem i način na koji je pripreman za svedočenje.

- Dragan Telesković, jedan od ključnih operativaca operacije, pred sudom je rekao da oni koji su pratili susret nisu videli trenutak predaje dokumenata.

- Postoji prva potvrda o Nejborovim stvarima na kojoj nema osam vojnih dokumenata koja su bila predmet procesuiranja.

- Postoji druga na kojoj se ti dokumenti pojavljuju, uz zabelešku da Nejbor kaže da ih nikada nije video i odbija da je potpiše.

- Postoji originalni foto-materijal koji je, prema dokumentaciji, imao 16 fotografija. U sudskom spisu pojavljuje se drugačiji obim materijala.

- Postoji VHS snimak za koji učesnici kažu da je beležio hapšenje, pretres i predmete.

- Uprava Vojne policije je, prema dokumentaciji, potvrdila da je snimak predat Upravi bezbednosti. Taj snimak nije izveden pred sudom. Odbrana ga nije dobila.

Jedan od osuđenih je zbog toga javno ponudio 50.000 evra da dođe do njega iako bi ako je teza tužilaštva tačna upravo taj snimak bio najjači dokaz protiv okrivljenih.

A kada su ljudi čija imena stoje uz materijalne dokaze kao kreatori tih dokaza, počeli da tvrde da ono što se nalazi u sudskom spisu ne odgovara onome što su oni napravili ili popisali, sud do sada nije otvorio novi glavni pretres na kojem bi te protivrečnosti bile neposredno proverene.

Dovoljno je jedno pored drugog staviti presudu, originalne službene dokumente, imena ljudi koji su ih sačinjavali, njihove kasnije izjave i materijal koji nikada nije prikazan sudu.

Kada se danas, uz tu presudu, pojavljuju izjave kriminalističkih tehničara koji osporavaju poreklo ključnih materijalnih dokaza, sporni KTD, dve različite potvrde o oduzetim predmetima, pitanje autentičnosti potpisa, fotografije nastale van mesta hapšenja i VHS snimak koji nikada nije prikazan sudu, onda više nije važno samo kako je sud ocenio dokaze. Za javnost postaje važno i ko je o tim dokazima odlučivao, pod kojim uslovima je suđenje bilo zatvoreno ili otvoreno i da li su sve okolnosti koje su mogle biti značajne za poverenje u nepristrasnost postupka bile poznate strankama i javnosti.

Svi su izgledi da će ova sudska saga koja traje gotovo četvrt veka i koja je najduža u istoriji srpskog pravosuđa biti nastavljena. Naime, Vladan Vlajković je podneo krivičnu prijavu protiv sudije Nataše Albijanić i NN lica. Momčilo Perišić i Sekulić Miodrag su izdržali svoje zatvorske kazne dok je Vladan Vlajković prošle godine napustio zemlju i nastavio sa prikupljanjem novih dokaza sa slobode.

*Naslovna fotografija: ICTY staff/aferaperisic.com