Vaše dete se stalno budi noću? Naučnici otkrili koliko za san mogu biti krivi geni

Istraživanja, međutim, pokazuju da odgovor nije tako jednostavan. Na dečji san utiču i genetika i okruženje, a njihov značaj menja se kako dete odrasta, piše portal mame.rs.

Neka deca mogu imati veću genetsku predispoziciju za probleme sa snom

Studija objavljena u časopisu Journal of Child Psychology and Psychiatry, a dostupna na PubMedu, obuhvatila je 2.458 dece. Istraživači su pratili probleme sa spavanjem od oko godinu i po dana pa sve do adolescencije.

Cilj je bio da se utvrdi da li genetska predispozicija povezana sa nesanicom i dužinom spavanja kod odraslih može da bude uočljiva još tokom detinjstva.

Rezultati su pokazali da su deca sa većom genetskom predispozicijom za nesanicu češće imala probleme sa spavanjem nalik nesanici između 1,5 i 15 godina.

To, međutim, ne znači da postoji jedan "gen za loše spavanje". San je kompleksna osobina na koju utiče veliki broj genetskih varijanti, ali i faktori iz okruženja.

Kod beba okruženje može imati posebno veliki uticaj

Podaci istraživanja blizanaca pokazuju koliko se odnos genetike i okruženja menja tokom odrastanja.

Jedno istraživanje obuhvatilo je 1.931 par blizanaca, odnosno 3.862 dece, čije su navike spavanja analizirane sa 15 meseci.

Kod trajanja noćnog sna istraživači su procenili da je oko 66 odsto razlika povezano sa zajedničkim porodičnim okruženjem, dok je genetski doprinos iznosio oko 26 odsto.

Kada su posmatrane teškoće sa spavanjem, procenjeni uticaj zajedničkog okruženja bio je oko 55 odsto, a genetski oko 40 odsto.

To znači da genetika jeste važna, ali da kod beba i male dece okruženje i svakodnevne navike mogu imati veoma značajnu ulogu.

Noćna buđenja beba takođe su povezana sa okruženjem

Još jedno istraživanje blizanaca pratilo je 998 beba uzrasta od dva i pet meseci.

Naučnici su analizirali kvalitet sna, sposobnost beba da se umire, učestalost noćnih buđenja i trajanje plača.

Kada je reč o noćnim buđenjima, zajedničko okruženje pokazalo je veoma snažan uticaj. Procene su ukazale da ono može objasniti između 61 i 90 odsto razlika u učestalosti buđenja, u zavisnosti od uzrasta beba.

Istraživači pritom naglašavaju da su prvi meseci života posebno važan i promenljiv period razvoja, tokom kojeg se istovremeno menjaju dete i njegova interakcija sa okruženjem.

Kako deca rastu, genetski uticaj može postati izraženiji

Kod starije dece slika može biti drugačija.

Jedna longitudinalna studija blizanaca pratila je san tokom detinjstva i rane adolescencije. Kada je trajanje sna objektivno mereno uređajima koji se nose na ručnom zglobu, procenjena naslednost kod dece uzrasta osam, 10 i 13 godina bila je između 65 i 75 odsto.

Ipak, ovaj podatak se često pogrešno tumači.

To ne znači da su 75 odsto sna jednog deteta odredili geni. Naslednost je statistička mera koja pokazuje koliki deo razlika među ljudima u određenoj populaciji može da se poveže sa genetskim razlikama.

Drugim rečima, ona ne govori da je ponašanje ili san konkretnog deteta "75 odsto genetski određen".

Zato nije korisno porediti jedno dete sa drugim

Ovi nalazi mogu da objasne zašto roditelji sa dvoje dece često imaju potpuno različita iskustva, iako primenjuju sličnu rutinu.

Jedno dete može lako da zaspi i prespava noć, dok se drugo često budi i teško se vraća u san.

To ne mora automatski da znači da roditelji sa drugim detetom nešto rade pogrešno. Deca se razlikuju po biologiji, temperamentu, razvoju i genetskim predispozicijama.

Istovremeno, istraživanja pokazuju da posebno u ranom detinjstvu na san mogu snažno uticati i porodično okruženje, navike i način na koji roditelji reaguju na potrebe deteta.

Geni nisu presuda

Najvažnija poruka istraživanja nije da roditelji ne mogu ništa da promene.

Naprotiv, nalazi ukazuju da faktori okruženja i ponašanja mogu imati značajnu ulogu, posebno tokom ranog detinjstva, zbog čega promene navika i pristupa spavanju mogu biti korisne.

Istovremeno, genetske razlike ne treba zanemariti.

Zato pitanje "Zašto moje dete ne spava kao dete mojih prijatelja?" nema jednostavan odgovor. San nastaje kroz složenu kombinaciju genetike, biologije, razvoja i okruženja, a značaj svakog od tih faktora menja se kako dete raste.

Drugim rečima, dete koje se teško uspavljuje ili često budi nije nužno dokaz da roditelji nešto rade pogrešno.

*Naslovna fotografija: Shutterstock/ANNA GRANT