Ni rekordne dnevnice ne rešavaju problem: Srpski voćari muku muče sa beračima

Ponude koje uključuju besplatan smeštaj, tri obroka dnevno, pa čak i prevoz, više nisu garancija da će rod biti obran na vreme.

Semberija nudi kafu i lubenicu za 66 evra, u Šumadiji rod podbacio

Na primeru berbe šljiva najočiglednije se vidi regionalni jaz između ponude i potražnje. U Semberiji, u Bosni i Hercegovini, vlasnici voćnjaka nude dnevnicu do 130 konvertibilnih maraka, što je oko 7.780 dinara, odnosno 66 evra.

Radni dan traje osam sati, a poslodavci obezbeđuju prevoz, doručak u 10 sati, kafu uz sladoled ili lubenicu u podne, kolače i kompletan ručak na kraju smene.

- Uprkos dnevnicama koje idu i do 130 KM, muku mučimo da nađemo berače i kupljače. Činjenica je da ljudi ne žele da rade ovaj posao - objašnjava Savo Bakajlić, predsednik Udruženja poljoprivrednika sela Semberije i Majevice.

Prema njegovim rečima, iskusan radnik za osam sati može da ubere i više od pola tone šljiva. Rod je ove godine dobar, ali niska otkupna cena od 0,45 do 0,60 KM, odnosno oko 36 dinara po kilogramu, poljoprivrednicima otežava računicu.

Istovremeno, suša i visoke temperature ubrzavaju sazrevanje i uzrokuju prevremeno opadanje plodova.

U Šumadiji je situacija znatno skromnija. U Čumiću kod Kragujevca dnevnica za branje šljiva iznosi oko 3.000 dinara, što je približno 70.000 dinara mesečno, uz obezbeđene smeštaj i hranu.

Goran Mijailović, proizvođač iz Čumića, navodi da je rod u ovom kraju znatno manji nego prošle godine.

Smanjen je za oko trećinu zbog kasnog mraza i lošeg vremena. Zbog toga je pritisak za pronalaženje radnika nešto manji, pa mnoga domaćinstva problem rešavaju angažovanjem porodice, prijatelja i komšija.

Bobičasto voće: Zarada od 180.000 dinara uz 12 sati saginjanja

Najveća borba za radnike vodi se u zasadima bobičastog voća. U malinarskim centrima poput Arilja, Ivanjice i Guče dnevnice se kreću od 4.500 do 7.000 dinara, dok pojedini berači traže i do 8.000 dinara dnevno.

Uz obezbeđena tri obroka i smeštaj, vredan radnik za 30 dana berbe malina može da zaradi i do 180.000 dinara.

Slično je i sa borovnicama, gde dnevnice na plantažama u Sremu, poput onih u Erdeviku, dostižu od 3.500 do 6.000 dinara.

Fizička težina ovog posla jedan je od glavnih razloga zbog kojih domaći radnici izbegavaju njive. Radni dan traje između 10 i 12 sati.

Telo berača je satima spušteno na visinu od 20 do 60 centimetara od zemlje, što uzrokuje jake bolove u leđima, dok visoke temperature i rad na direktnom suncu posao čine izuzetno iscrpljujućim.

Uzgajivač malina iz okoline Ivanjice Gojko Radibratović ističe da se radnici teško odlučuju za rad u polju.

- Ljudi neće tek tako da rade u polju po ceo dan. Raspitujemo se, dajemo oglase. Osim dnevnice, nudimo smeštaj i hranu, imaju dve duže pauze, a dajemo i slobodan dan onome ko želi - kaže Radibratović.

Prelazak na plaćanje po kilogramu: Kraj za spore berače

Zbog neispunjavanja dnevnih normi, sve veći broj voćara u zapadnoj Srbiji napušta fiksne dnevnice i prelazi na plaćanje po ubranom kilogramu voća.

- Ove godine ćemo davati između 100 i 120 dinara za kilogram nabranih malina. Neće biti fiksne dnevnice, jer ne mogu da platim isto nekoga ko mi je danas nabrao 40 kilograma i onoga ko nabere 80 - kaže vlasnik malinjaka iz Arilja.

Za berače ovo znači da zarada direktno zavisi od brzine i iskustva. Biljana Gnjatović, kojoj je ovo treća sezona branja, objašnjava za N1 da se rad plaća oko 100 dinara po kilogramu, ali da je za solidnu zaradu potrebno ozbiljno ubrzanje.

- Naporan je ovo posao, a zarada nije prevelika. Mora se ubrati najmanje 70 do 80 kilograma dnevno da bi se malo više zaradilo. To nije lako - kaže ona.

Prve godine su je, kako navodi, boleli prsti i leđa, bila je spora i nije razlikovala zrele od nezrelih plodova, ali je vremenom „ušla u štos“.

Ko menja domaće radnike?

Struktura radne snage u srpskim voćnjacima znatno se promenila. Mladi domaći radnici radije biraju sezonske poslove u ugostiteljstvu i trgovini. Istovremeno, starije generacije berača, koje su nekada predstavljale stub sezonskog rada, zbog godina i narušenog zdravlja sve teže podnose rad na visokim letnjim temperaturama.

Prazna mesta u zasadima sada popunjavaju učenici i studenti na raspustu, dok veći proizvođači sve češće angažuju radnu snagu iz inostranstva. Tako se na srpskim plantažama poslednjih godina mogu videti berači iz Nepala, Indije, Turske i Bangladeša.

Država je pokušala da uredi ovaj sektor uvođenjem elektronskog portala za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, koji je aktivan od 2019. godine.

Poslodavci su u obavezi da prijave radnike, čime oni dobijaju zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, kao i penzijske doprinose za svaki dan angažovanja.

Rad je zakonom ograničen na najviše 120 dana godišnje po radniku.

Važan podsticaj za prijavu jeste i to što nezaposleni berači koji su registrovani na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i primaoci socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, ne gube svoja prava i primanja zbog privremenog angažovanja.

Ekonomski bilans sezonskog branja voća pokazuje da cena rada raste prvenstveno zbog nedostatka radne snage.

Istovremeno, teški uslovi na terenu i niske otkupne cene voća ostavljaju malo prostora domaćim gazdinstvima za dugoročno planiranje poslovanja.

Naslovna fotografija FOTO Shutterstock Bear Photos