Danas su Gospojinske poklade: Jednu stvar bi trebalo da uradite pre početka posta

Gospojinske poklade vekovima zauzimaju posebno mesto u narodnoj tradiciji. Dolaze neposredno pred Gospojinski post i predstavljaju svojevrsnu granicu između svakodnevnog života i perioda uzdržavanja koji prethodi prazniku Uspenja Presvete Bogorodice, odnosno Velikoj Gospojini.

Iako se uz poklade obično vezuje bogatija, mrsna trpeza, njihova simbolika mnogo je dublja. Prema narodnim običajima, ovo je dan kada bi čovek trebalo da se rastereti svega što ga opterećuje – i materijalno i duhovno.

Zato se za Gospojinske poklade vezuje običaj „zatvaranja starih računa“, ali ne samo u novčanom smislu. Poseban značaj pridaje se praštanju, pomirenju i ulasku u post bez svađa i zameranja.

Dan kada se traži oproštaj

Suština Gospojinskih poklada upravo je u praštanju.

Pre nego što počne dvonedeljni Gospojinski post, prema narodnoj tradiciji trebalo bi se pomiriti sa ljudima sa kojima smo u zavadi i oprostiti uvrede. Za ovaj običaj vezane su i reči koje su se izgovarale pred početak posta.

Onaj koji traži oproštaj govorio bi: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“, dok bi druga osoba odgovarala: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni.“

Verovalo se da ovakav čin donosi mir i blagostanje domaćinstvu i omogućava da čovek u period posta uđe rasterećen.

Za mlade su Gospojinske poklade imale posebno značenje

Nekada su Gospojinske poklade bile veoma važne i mladim ljudima koji još nisu pronašli životnog saputnika.

Na ovaj dan širom zemlje organizovani su veliki vašari, koji nisu predstavljali samo mesto trgovine i zabave. Bili su jedna od retkih prilika da se momci i devojke upoznaju, druže i zagledaju.

Takva okupljanja ponekad su imala i mnogo ozbiljniji epilog – upravo na vašarima dogovarane su buduće svadbe.

Zbog toga je u narodu postojalo verovanje da devojke na Gospojinske poklade treba da budu otvorene za nova poznanstva i druženje, jer bi upravo susret na ovaj dan mogao da im donese budućeg partnera.

Dugove bi trebalo vratiti pre početka posta

Za Gospojinske poklade vezano je i nekoliko pravila koja su ljudi nekada ozbiljno poštovali.

Jedno od njih odnosilo se na dugove.

Prema narodnom običaju, sve što je pozajmljeno trebalo bi vratiti upravo na ovaj dan. Smatralo se da čovek u post ne bi trebalo da ulazi sa materijalnim dugovanjima, baš kao što ne bi trebalo da u njega unosi ni svađe, ljutnju i neopraštanje.

Tako se ideja „čistog početka“ nije odnosila samo na hranu i telesno uzdržavanje, već i na odnose sa drugim ljudima i svakodnevne obaveze.

Prema verovanju, danas ne treba započinjati velike poslove

Još jedno narodno verovanje kaže da na Gospojinske poklade ne bi trebalo započinjati nove velike poslove niti se baviti teškim fizičkim i kućnim poslovima.

Umesto toga, dan je bio namenjen porodici, pripremi za post, pomirenju i zajedničkoj trpezi.

U tradiciji se Gospojinske poklade zato ne posmatraju samo kao poslednji mrsni dan, već kao trenutak kada bi trebalo zastati pred periodom koji je namenjen uzdržavanju i duhovnom preispitivanju.

Žene su odlazile po lekovito bilje

Poseban običaj vezan je za lekovite biljke.

U starim vremenima žene su na Gospojinske poklade odlazile da beru lekovite trave, a tokom branja izgovarale su molitvu Presvetoj Bogorodici.

Prema narodnom verovanju, smatralo se da će na taj način biljke imati snažnije dejstvo. Postojao je i običaj da se bolesni ljudi odvode na izvore lekovite vode.

Reč je, naravno, o narodnim verovanjima i običajima koji su se generacijama prenosili i koji danas predstavljaju deo tradicije vezane za ovaj praznik.

Sutra počinje Gospojinski post

Gospojinske poklade neposredno prethode Gospojinskom postu, koji počinje 14. avgusta.

Reč je o dvonedeljnom postu koji se smatra jednim od strožih u pravoslavnoj tradiciji. Prema navodima izvora, uglavnom se posti na vodi, uz izuzetke vikendom i na praznik Preobraženja.

Zato je današnji dan u narodnoj tradiciji mnogo više od poslednje prilike za mrsnu trpezu.

Njegova glavna poruka ostala je jednostavna i posle toliko generacija – pre perioda uzdržavanja trebalo bi izmiriti dugove, oprostiti, zatražiti oproštaj i pokušati da se u naredne dane uđe bez tereta starih svađa.