Zimnica postaje luksuz: Paprika skuplja gotovo 100 odsto, da li se više isplati domaći ili kupovni ajvar

Nekada se kraj leta u mnogim domaćinstvima prepoznavao po mirisu pečene paprike, gomilama tegli i velikim šerpama spremnim za ajvar. Zimnica nije bila samo način da se sačuva povrće za hladnije mesece, već gotovo porodični ritual koji se prenosio generacijama.

Ove godine, međutim, pre nego što počnu da pune tegle, mnogi prvo uzimaju digitron.

Cene povrća poslednjih godina značajno su porasle, dok su ovogodišnje ekstremno visoke temperature dodatno ugrozile proizvodnju. Na hrvatskim pijacama kilogram paprike trenutno se može pronaći za oko pet evra, krastavci dostižu četiri evra, dok je paradajz donedavno dostizao čak deset evra po kilogramu.

Kada se tome dodaju ulje, sirće, šećer, začini, tegle, poklopci, ali i energija potrebna za kuvanje i pečenje, tradicionalna domaća zimnica za pojedina domaćinstva više nije mala stavka u budžetu.

Paprika za nekoliko godina skuplja čak 96 odsto

Koliko su se cene promenile najbolje pokazuje poređenje sa 2021. godinom.

Kilogram roga paprike tada je koštao 2,04 evra, dok je danas cena oko četiri evra. To je povećanje od čak 96 odsto.

Ništa bolja situacija nije ni sa drugim povrćem koje završava u teglama. Paradajz je sa 1,90 evra po kilogramu stigao na 3,56 evra, što predstavlja rast od 87 odsto, dok su krastavci sa 1,82 evra poskupeli na 3,38 evra – gotovo 86 odsto.

Za domaćinstva koja pripremaju samo nekoliko tegli možda se razlika ne čini dramatičnom, ali kada je potrebno kupiti desetine kilograma povrća, račun veoma brzo raste.

Posebno teško ovakva poskupljenja podnose penzioneri i porodice sa manjim primanjima, pa deo građana već odlučuje da ove godine preskoči tradicionalno spremanje zimnice i kupuje gotove proizvode onda kada im zatrebaju.

Vrućine dodatno ugrozile rod

Visoke cene nisu jedini problem. Povrtari procenjuju da bi ovogodišnji prinosi zbog ekstremnih temperatura mogli biti manji čak do 40 odsto.

Posebno je osetljiva paprika roga, jedna od glavnih namirnica za pripremu ajvara.

Marina Galović, predsednica Udruženja povrtara Zagreba i Zagrebačke županije, objašnjava da na visokim temperaturama cvet paprike roge otpada, zbog čega ploda nema ili veoma sporo raste.

Proizvođače dodatno pritiskaju suša i veća potreba za navodnjavanjem, što istovremeno povećava troškove proizvodnje.

Manji rod i skuplja proizvodnja obično stvaraju dodatni pritisak na cenu, ali postoji granica preko koje trgovci i proizvođači teško mogu da idu.

I cene imaju granicu – kupci jednostavno odustanu

Agroekonomski stručnjak Ivo Grgić upozorava da konačnu granicu ipak određuje kupovna moć stanovništva.

Ukoliko proizvod postane preskup, građani jednostavno prestaju da ga kupuju. To znači da proizvođači i trgovci ne mogu neograničeno da povećavaju cene, čak ni kada njihovi troškovi rastu.

Dodatni problem mogao bi da se pojavi pred kraj godine, kada domaćinstva čekaju i drugi izdaci, među kojima su energija, gas i struja.

Upravo zato ovogodišnja sezona zimnice sve manje izgleda kao jednostavno pitanje izbora između domaćeg i kupovnog ukusa, a sve više kao ozbiljna računica kućnog budžeta.

Da li se domaća zimnica još isplati?

Odgovor više nije isti za svako domaćinstvo.

Onaj ko ima sopstvenu baštu, povrće dobija od porodice ili uspe da ga kupi povoljnije direktno od proizvođača i dalje može imati jasnu računicu za domaću zimnicu. Za one koji sve sastojke kupuju po trenutnim maloprodajnim cenama, račun izgleda potpuno drugačije.

Zato se tradicija koja je decenijama bila gotovo podrazumevana polako pretvara u luksuz.

Tegle će se i ove jeseni puniti, paprika će se peći, a ajvar kuvati satima. Ali u sve većem broju domaćinstava pre prve kupljene vreće paprike pada jedno mnogo praktičnije pitanje – koliko će nas sve to na kraju koštati?