Nova studija upozorava na povrede vozača trotineta: Jedan deo tela posebno strada pri padu

Nema veliki motor, vozač ne sedi visoko kao na motociklu, a kroz grad se njime često prelaze kratke razdaljine.

Upravo zbog toga električni trotinet mnogima psihološki više liči na igračku ili običan trotinet nego na motorno vozilo sposobno da razvije brzinu pri kojoj pad može izazvati ozbiljne povrede.

Nova analiza podataka iz Engleske i Velsa ponovo otvara upravo to pitanje.

Istraživači su analizirali desetine hiljada zapisa povezanih sa saobraćajnim incidentima i traumama, upoređujući povrede korisnika električnih trotineta sa povredama biciklista i motociklista.

Rezultat ne znači da će svako ko stane na trotinet završiti sa težom povredom nego motociklista.

Pokazuje nešto drugo, kada do ozbiljne povrede već dođe, kod vozača trotineta glava i mozak pojavljuju se kao posebno problematična područja.

Više od trećine povreda odraslih odnosilo se na mozak

Među odraslim vozačima električnih trotineta obuhvaćenim analizom, traumatske povrede mozga činile su više od trećine registrovanih povreda.

Istraživanje je pokazalo i veću zastupljenost određenih povreda unutrašnjih organa i krvnih sudova u poređenju sa povređenim biciklistima i motociklistima.

Sa druge strane, prelomi kostiju nisu bili zastupljeniji u svim poređenjima.

Upravo zato istraživači govore o drugačijem obrascu povređivanja, a ne samo o prostoj tvrdnji da je jedno prevozno sredstvo „opasnije“ od drugog.

To je veoma važna razlika.

Studija posmatra ljude koji su već pretrpeli povredu i strukturu njihovih povreda. Na osnovu toga ne može se jednostavno zaključiti da osoba koja danas sedne na trotinet ima tri puta veću ukupnu verovatnoću da povredi mozak od nekoga ko sedne na motocikl.

Ali podaci jasno ukazuju na to da, kada se ozbiljna nesreća dogodi, povrede glave kod korisnika trotineta zaslužuju posebnu pažnju.

Kacigu je nosio tek mali broj povređenih

Jedan podatak posebno privlači pažnju.

Prema rezultatima analize, manje od šest odsto povređenih vozača električnih trotineta nosilo je kacigu.

To ne znači da bi kaciga sprečila svaki oblik povrede niti da predstavlja potpunu zaštitu od posledica teškog sudara.

Ali glava je jedan od retkih delova tela koji vozač trotineta može relativno jednostavno dodatno da zaštiti.

Problem je što se kaciga mnogo češće automatski povezuje sa motociklom ili biciklom nego sa električnim trotinetom.

A brzina pri padu ne mora da bude ogromna da bi udarac glavom o asfalt imao ozbiljne posledice.

Zašto je pad sa trotineta tako nezgodan?

Konstrukcija električnog trotineta veoma se razlikuje od bicikla.

Vozač stoji uspravno, drži relativno uzak upravljač, a točkovi su mali.

Rupa, ivičnjak, šaht, kamen ili druga prepreka koju bi veći točak lakše savladao može mnogo naglije da poremeti kretanje trotineta.

Kada prednji točak iznenada stane, telo vozača nastavlja da se kreće napred.

Ruke tada instinktivno pokušavaju da ublaže pad, ali pri većoj brzini nema uvek dovoljno vremena da zaštite glavu i lice.

Trotinet pritom nema karoseriju, pojas niti bilo kakvu zonu koja bi preuzela energiju udara.

Između čoveka i asfalta praktično nema ničega.

Brzina od 20 ili 25 km/h nije mala kada nemate nikakvu zaštitu

U automobilu nam 20 kilometara na sat deluje gotovo kao puzanje.

Na trotinetu je osećaj potpuno drugačiji.

Zamislite da pri toj brzini izgubite ravnotežu i udarite direktno o asfalt.

Čak i kada nema drugog vozila, pad može biti ozbiljan.

Upravo su nesreće u kojima učestvuje samo trotinet važan deo problema, za povredu nije neophodan sudar sa automobilom.

Dovoljni mogu biti loša procena, klizava podloga, naglo kočenje ili prepreka koju vozač nije primetio na vreme.

Problem mogu biti i mali točkovi

Mali točkovi omogućavaju da trotinet bude lagan i praktičan, ali istovremeno imaju nedostatak.

Osetljiviji su na neravnine.

Ono preko čega automobil praktično neprimetno pređe, a bicikl sa velikim točkovima možda relativno lako savlada, za trotinet može predstavljati ozbiljnu prepreku.

Posebno su problematični:

rupe na kolovozu, visoki ivičnjaci, šine, mokro lišće, šljunak, klizave površine i nagle promene nivoa podloge.

Zato gledanje nekoliko metara unapred nije dovoljno.

Vozač mora da prati površinu kojom će proći dovoljno rano da bi mogao postepeno da uspori, umesto da u poslednjem trenutku naglo zakoči.

Telefon i slušalice dodatno komplikuju situaciju

Električni trotinet zahteva obe ruke.

Čak i kratko gledanje u telefon znači da vozač određeno vreme ne prati put ispred sebe.

Pri brzini od 20 kilometara na sat za samo jednu sekundu prelazi se više od pet metara.

Za tri sekunde gledanja u ekran to je više od 15 metara praktično bez pune vizuelne pažnje.

Sličan problem mogu napraviti slušalice ako toliko priguše okolne zvuke da vozač ne čuje automobil, sirenu, biciklistu ili drugo upozorenje.

Na trotinetu nema mnogo prostora za zakašnelo reagovanje.

Deca su posebna priča

U analiziranim podacima pojavljuju se i maloletnici, što dodatno otvara pitanje načina na koji se električni trotineti doživljavaju.

Detetu trotinet može izgledati kao prirodan nastavak običnog trotineta koji je vozilo godinama.

Razlika je što električni motor omogućava da se brzina postigne bez fizičkog napora i mnogo brže nego što dete očekuje.

Uz to dolaze procena saobraćaja, koordinacija, naglo kočenje i sposobnost predviđanja tuđih poteza.

Zato električni trotinet ne treba posmatrati kao običnu igračku samo zato što je konstrukcijom jednostavniji od motocikla.

Šta važi u Srbiji?

U Srbiji su laka električna vozila zakonski regulisana.

Za električne trotinete koji spadaju u kategoriju lakih električnih vozila propisana su pravila kretanja, a vozilo mora da ima odgovarajuću nalepnicu.

Vozači imaju obaveze koje se odnose i na korišćenje zaštitne opreme, kao i na površine kojima smeju da se kreću.

Posebno je važno da roditelji pre nego što detetu dozvole korišćenje električnog trotineta provere aktuelna zakonska ograničenja i pravila, umesto da polaze od pretpostavke da za njega važe ista pravila kao za običan trotinet.

Najjednostavnija zaštita nalazi se na glavi

Kaciga neće sprečiti pad.

Neće popraviti loš asfalt, zaustaviti automobil niti učiniti mali točak stabilnijim.

Ali upravo zato što nova analiza pokazuje da se među ozbiljno povređenim korisnicima trotineta posebno izdvajaju traumatske povrede mozga, zaštita glave postaje jedna od najjednostavnijih stvari koje vozač može da uradi za sebe.

Važno je da kaciga odgovara veličini glave, da bude pravilno postavljena i pričvršćena.

Kaciga koja visi na upravljaču ne štiti nikoga.

Najopasnija greška možda je osećaj da „nije to ništa“

Električni trotinet je praktičan.

U gradskim gužvama može biti brz, relativno jeftin i jednostavan način da se pređe nekoliko kilometara.

Problem nastaje kada njegovu praktičnost pomešamo sa bezazlenošću.

Nova istraživanja ne govore da će se svaki vozač povrediti niti da električne trotinete treba izbegavati po svaku cenu.

Ali pokazuju da posledice ozbiljnog pada mogu biti drugačije nego što očekujemo kada gledamo malo vozilo na dva mala točka.

A podatak da je kacigu nosio veoma mali procenat povređenih možda najbolje pokazuje koliko smo se na električne trotinete brzo navikli, brže nego što smo naučili da ih shvatamo ozbiljno.