Šta ako sutra ne rade kartice i bankomati? Evo koliko keša jedna evropska banka savetuje da imate kod kuće

Ulazite u prodavnicu, stavljate namirnice na kasu, prislanjate karticu i ništa. Pokušavate ponovo. Terminal ne radi. Vadite drugu karticu, ali ni ona ne prolazi. Pokušavate da podignete novac na bankomatu, međutim ni on trenutno nije dostupan.

Takva situacija ne mora da znači veliku katastrofu, rat ili višednevni nestanak električne energije. Dovoljan je tehnički kvar u sistemu koji obrađuje transakcije da deo elektronskih plaćanja privremeno postane nedostupan.

Srbija je takvu situaciju već imala.

Narodna banka Srbije je u junu 2024. saopštila da je na značajnom broju prodajnih mesta došlo do prekida u prihvatanju platnih kartica. Problem je tada bio tehničke prirode i povezan sa jednim od dobavljača POS terminala, a normalan rad je ponovo uspostavljen.

Dakle, scenario u kojem kartica neko vreme jednostavno ne može da se koristi nije teorija.

Šveđani građanima poručuju: Imajte gotovinu

Švedska je jedna od zemalja koje su otišle veoma daleko u korišćenju elektronskih načina plaćanja.

Upravo zato njihova centralna banka već godinama govori o potrebi da građani imaju više različitih mogućnosti plaćanja ako dođe do poremećaja sistema.

Jedna od preporuka je vrlo konkretna.

Kao primer, Sveriges Riksbank navodi oko 1.000 švedskih kruna u gotovini po odrasloj osobi.

Ideja nije da ljudi povlače ušteđevinu iz banaka niti da kod kuće čuvaju velike svote novca.

Poenta je da imaju dovoljno gotovine za osnovne potrebe ako elektronsko plaćanje određeno vreme nije dostupno.

Ali koliko bi onda trebalo da imamo u Srbiji?

Tu je veoma važno napraviti razliku.

Narodna banka Srbije nije propisala da građani Srbije treba da drže određenu svotu novca kod kuće po modelu švedske preporuke.

Zato ne bi bilo ispravno jednostavno preračunati 1.000 švedskih kruna u dinare i zaključiti: „Ovoliko svaki građanin Srbije treba da ima u fioci.“

Troškovi života nisu isti, navike nisu iste, a razlikuju se i platni sistemi i preporuke institucija.

Mnogo logičniji način jeste da sami napravite malu računicu.

Izračunajte koliko vam treba za osnovne stvari

Zamislite da nekoliko dana ne možete normalno da koristite karticu ili podignete novac na bankomatu.

Šta biste morali da platite?

Pre svega:

• osnovne namirnice,

• lekove koje redovno koristite,

• gorivo ili prevoz,

• higijenske potrepštine,

• eventualne manje hitne troškove.

Saberite koliko vaše domaćinstvo približno troši na takve stvari tokom nekoliko dana.

To je mnogo korisnija polazna tačka od univerzalne cifre koja bi navodno odgovarala svakome.

Samcu koji živi blizu posla i nema automobil nije potreban isti iznos kao četvoročlanoj porodici koja svakodnevno vozi decu i kupuje mnogo više hrane.

Zašto nije dobro držati previše gotovine u kući?

Ako je malo gotovine korisno kao rezerva, to ne znači da je pametno držati kompletnu ušteđevinu ispod dušeka. Naprotiv. Gotovina koja stoji kod kuće nosi sopstvene rizike.

Može biti ukradena, izgubljena ili uništena u požaru, poplavi ili drugoj nezgodi. Za razliku od novca na računu, izgubljene novčanice ne možete jednostavno blokirati kao karticu.

Uz to, gotovina koja dugo stoji ne donosi kamatu, dok inflacija vremenom smanjuje njenu realnu kupovnu moć. Zato je poenta krizne rezerve upravo u reči – rezerva, a ne kompletna životna ušteđevina.

I apoeni su važni

Ako već imate malu količinu gotovine za vanredne situacije, nije svejedno u kojim novčanicama je čuvate.

Zamislite da POS terminali ne rade, a vi želite da kupite hleb i nekoliko osnovnih namirnica.

Ako imate samo veoma krupnu novčanicu, trgovac možda neće imati dovoljno gotovine da vam vrati kusur, posebno ako veliki broj kupaca istovremeno počne da plaća kešom.

Zato je praktičnije da rezerva sadrži i manje apoene.

Cilj nije da novac stoji spreman za veliku kupovinu, već da možete normalno platiti nekoliko svakodnevnih stvari.

Srbija sve više plaća karticama

Koliko smo postali zavisni od elektronskog plaćanja najbolje pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Tokom prvog tromesečja 2026. godine u prodavnicama u Srbiji karticama je izvršeno čak 208,6 miliona kupovina.

Na kraju marta bilo je oko 13,3 miliona izdatih platnih kartica, dok je kod domaćih trgovaca bilo približno 188.000 POS rešenja za bezgotovinsko plaćanje.

Broj bankomata dostigao je 3.336.

Kartica je, dakle, odavno prestala da bude dodatni način plaćanja. Za veliki broj građana postala je osnovni.

I baš zbog toga privremeni prekid sistema danas možemo osetiti mnogo više nego pre deset ili petnaest godina.

Šta se događa kada POS terminal ne radi?

Važno je znati još jednu stvar.

Prodavnice u Srbiji nisu generalno obavezne da kupcima omoguće plaćanje platnom karticom.

Narodna banka Srbije ranije je objasnila da propisima iz njene nadležnosti nije uvedena takva obaveza.

Zbog toga gotovina nije korisna samo u slučaju velikog pada platnih sistema.

Može vam zatrebati i sasvim običnog dana u maloj prodavnici, na pijaci ili drugom mestu na kojem kartično plaćanje nije dostupno.

Nije cilj da se plašimo, već da imamo rezervnu opciju

Preporuke poput švedske lako mogu da zvuče dramatično kada se pretvore u naslov „Centralna banka upozorava građane da čuvaju keš“.

Ali suština je mnogo jednostavnija.

Savremeni platni sistemi su izuzetno pouzdani, ali nijedan tehnološki sistem nije potpuno imun na tehnički kvar, nestanak električne energije, probleme sa komunikacionom mrežom ili sajber incident.

Zato nije loše imati alternativu. To može biti druga kartica, račun u drugoj banci, mobilno bankarstvo, ali i mala količina gotovine.

Koliko je onda dovoljno?

Ne postoji jedna cifra koja odgovara svima.

Umesto pitanja „Koliko novca treba da držim kod kuće?“, korisnije je postaviti pitanje:

„Koliko mom domaćinstvu treba da nekoliko dana plati samo ono bez čega zaista ne može?“

Napravite spisak osnovnih troškova:

- Hrana

- Lekovi

- Prevoz ili gorivo

- Higijena

- Mali neplanirani trošak

Kada saberete te stavke za svoje domaćinstvo, dobićete mnogo realniji odgovor nego što može da vam pruži bilo koja univerzalna cifra.

Švedska preporuka od oko 1.000 kruna po odrasloj osobi zato nije recept koji treba preslikati na Srbiju.

Ali ideja iza nje jeste zanimljiva: ne morate držati bogatstvo u kući, dovoljno je da ne zavisite baš u svakom trenutku od jednog jedinog načina plaćanja.