Sigurno ste videli crne linije ispred semafora: Zbog ove greške možete nepotrebno da čekate na crvenom

Nekoliko tamnih linija isečenih u asfalt, najčešće u obliku pravougaonika, kvadrata ili druge pravilne forme, lako je pomešati sa tragovima nekog ranijeg rada na kolovozu.

Međutim, na raskrsnicama opremljenim ovom tehnologijom ispod asfalta nalazi se induktivna petlja – senzor koji registruje prisustvo vozila.

U plitak rez u kolovozu postavlja se izolovana žica koja formira petlju, a zatim se rez zatvara zaštitnim materijalom. Upravo taj zatvoreni rez često vidimo kao tamnu liniju na asfaltu.

Kako asfalt „zna“ da je automobil stigao?

Princip rada zvuči komplikovanije nego što zapravo jeste.

Induktivna petlja povezana je sa elektronskim uređajem i kontrolerom semafora. Kada automobil dođe iznad zone senzora, njegova metalna masa utiče na elektromagnetne karakteristike petlje.

Elektronika registruje promenu i sistem dobija informaciju da se vozilo nalazi na određenoj saobraćajnoj traci.

Dakle, senzor ne mora da „vidi“ automobil kamerom. Dovoljno je da vozilo bude u odgovarajućoj zoni iznad petlje.

Kakve to veze ima sa zelenim svetlom?

Tu priča postaje posebno zanimljiva.

Nisu svi semafori programirani tako da bez obzira na saobraćaj neprestano ponavljaju potpuno isti ciklus.

Na raskrsnicama sa saobraćajno zavisnim, odnosno adaptiranim ili aktiviranim upravljanjem, informacije sa detektora mogu pomoći kontroleru da utvrdi gde postoje vozila koja čekaju.

Na primer, na sporednoj ulici ili u posebnoj traci za skretanje možda nema nijednog automobila. Nema mnogo smisla da sistem toj praznoj traci daje isti prioritet kao kada u njoj čeka kolona.

Kada vozilo stigne u zonu detekcije, senzor može da pošalje kontroleru zahtev da je toj fazi potrebno zeleno svetlo.

I tu vozači mogu da naprave grešku

Zamislite situaciju koju gotovo svi poznajemo.

Dolazite do prazne raskrsnice kasno uveče. Crveno svetlo je uključeno. Zaustavite automobil nekoliko metara dalje od mesta na kojem bi trebalo da čekate.

Prođe vreme.

I dalje crveno.

Počinjete da se pitate da li semafor uopšte radi.

Ako je reč o raskrsnici na kojoj se određena faza aktivira pomoću detektora, jedan od mogućih razloga jeste to što automobil nije u zoni u kojoj ga senzor pouzdano registruje.

Zbog toga je najjednostavnije pravilo ujedno i najbolje: automobil treba zaustaviti na mestu predviđenom saobraćajnom signalizacijom, odnosno neposredno iza propisane zaustavne linije, a ne nekoliko metara pre nje niti preko nje.

Ne treba „gađati“ crne linije gumama

Kada vozači saznaju čemu služe induktivne petlje, često nastane novi mit – da točkom morate stati tačno na crnu liniju.

To nije poenta.

Detektor je projektovan tako da registruje vozilo koje se nalazi u njegovoj zoni detekcije. Nije potrebno pokušavati da pogodite određenu žicu niti prelaziti zaustavnu liniju.

Naprotiv, prvenstvo uvek imaju saobraćajna pravila i oznake na kolovozu.

Stanite tamo gde je propisano i gde bi vozilo normalno trebalo da čeka zeleno svetlo.

A šta je sa motociklima?

Ovde sistem može postati zanimljiviji.

Pošto induktivna petlja reaguje na metalnu masu u zoni detekcije, manje vozilo, poput motocikla, predstavlja zahtevniji slučaj od velikog automobila.

Koliko će dobro biti registrovano zavisi od konstrukcije petlje, njene osetljivosti, položaja vozila i drugih tehničkih parametara.

Upravo zato se pri projektovanju i podešavanju ovih sistema vodi računa o osetljivosti detektora.

Senzori ne služe samo da biste dobili zeleno

Induktivne petlje imaju mnogo širu primenu.

Mogu da se koriste za:

• registrovanje prisustva vozila,

• brojanje saobraćaja,

• procenu zauzetosti saobraćajne trake,

• upravljanje pojedinim fazama semafora,

• produžavanje ili prilagođavanje zelenog svetla u zavisnosti od saobraćajne potražnje,

• a određene konfiguracije mogu da se koriste i za merenje brzine i klasifikaciju vozila.

Zbog toga predstavljaju jedan od dugo korišćenih elemenata sistema za upravljanje saobraćajem.

Ne funkcioniše svaki semafor ovako

Ovo je važna napomena.

Ako ugledate crne pravougaonike u asfaltu, ne treba zaključiti da ćete automatski dobiti zeleno čim stanete iznad njih.

Postoje različiti sistemi upravljanja raskrsnicama.

Neki semafori rade prema unapred definisanim vremenskim ciklusima, neki koriste detektore, a savremeniji sistemi mogu kombinovati petlje sa kamerama, radarima ili drugim senzorima.

Čak i kada postoji induktivna petlja, način na koji se njen signal koristi zavisi od konkretnog podešavanja raskrsnice.

Zato tvrdnja da automobil „sam pali zeleno svetlo“ nije sasvim tačna.

Preciznije je reći da senzor registruje vozilo i tu informaciju prosleđuje sistemu koji upravlja signalizacijom.

Zašto onda ponekad ipak čekamo dugo?

Čak i ako vas je detektor registrovao, zeleno ne mora da se pojavi istog trenutka.

Kontroler mora da poštuje bezbednosne intervale i druge faze saobraćaja. Pešaci možda prelaze ulicu, vozila iz drugog pravca već imaju zeleno ili je potrebno završiti prethodnu fazu pre nego što vaš pravac dobije prolaz.

Detektor, dakle, nije dugme kojim vozač uključuje zeleno.

On je više poput poruke sistemu:

„Ovde postoji vozilo koje čeka.“

A kada će sistem toj traci dati zeleno zavisi od načina na koji je raskrsnica programirana.

Sledeći put pogledajte asfalt dok čekate

To je jedna od onih stvari pored kojih prolazimo hiljadama puta, a gotovo nikada se ne zapitamo čemu služe.

Sledeći put kada stanete na semaforu, pogledajte asfalt ispred automobila. Ako ugledate pravilne tamne useke koji formiraju pravougaonik ili drugi karakterističan oblik, moguće je da gledate trag mesta na kojem je ugrađena induktivna petlja.

I zapamtite najvažnije: nema potrebe da jurite senzor niti da prelazite liniju.

Dovoljno je da se pravilno zaustavite na mestu predviđenom za čekanje, jer na pojedinim raskrsnicama semafor možda nije samo običan tajmer, on zaista može da „zna“ da ste stigli.