Danas je Sveti Pantelejmon u narodu poznat kao Sveti Pantelija: Jedno se po verovanju ne radi, a ovo valja započeti

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 9. avgusta, proslavljaju Svetog velikomučenika Pantelejmona, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja i iscelitelja.

U narodu je poznat kao Sveti Pantelija, a njegov praznik pojedine porodice obeležavaju kao krsnu slavu. Posebno mu se mole bolesni i njihovi bližnji, kao i lekari, farmaceuti i drugi zdravstveni radnici.

Za ovaj dan vezani su i brojni običaji. Narodno predanje Svetog Panteliju ubraja među „ognjene“ ili „ljute“ svece, pa se ponegde veruje da ne treba obavljati teške poslove u polju. Istovremeno, 9. avgust smatra se dobrim danom da se započne važan posao ili krene na put.

Važno je, međutim, razlikovati crkveno učenje od narodnih verovanja. Crkva ne propisuje da će onoga ko radi na praznik stići kazna. Takve priče pripadaju folkloru, dok je suština praznika u molitvi, milosrđu i sećanju na život svetitelja koji je besplatno lečio ljude.

Ko je bio Sveti Pantelejmon?

Sveti Pantelejmon živeo je krajem trećeg i početkom četvrtog veka u Nikomidiji, drevnom gradu na prostoru današnjeg Izmita u Turskoj.

Rođen je u porodici u kojoj je otac bio neznabožac, dok je majka bila hrišćanka. Prvobitno ime bilo mu je Pantoleon, a kao mladić učio je medicinu kod poznatog lekara Eufrosina.

Prema crkvenom predanju, u hrišćansku veru uputio ga je sveštenik Ermolaj. Nakon krštenja dobio je ime Pantelejmon, koje se tumači kao „svemilostivi“ ili „onaj koji je pun milosti“.

Svoje lekarsko znanje koristio je kako bi pomagao bolesnima, siromašnima i zatvorenicima. Lečio je bez naknade, zbog čega se ubraja među svete besrebrenike – iscelitelje koji za pomoć nisu uzimali novac.

Pravoslavna crkva ga pamti kao velikomučenika i iscelitelja koji je život posvetio bolesnima i nemoćnima. 

Zbog vere je osuđen na smrt

Vest o mladom lekaru koji besplatno pomaže ljudima brzo se širila Nikomidijom. Prema predanju, drugi lekari su ga iz zavisti prijavili caru Maksimijanu kao hrišćanina.

U vreme progona hrišćana to je moglo da znači smrtnu presudu. Od Pantelejmona je traženo da se odrekne vere, ali je on to odbio.

Crkveno predanje opisuje različita mučenja kojima je bio izložen i čudesna izbavljenja koja su im prisustvovali. Na kraju je pogubljen početkom četvrtog veka, a Crkva ga od tada poštuje kao velikomučenika.

Njegov praznik obeležava se 27. jula po julijanskom, odnosno 9. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Zaštitnik lekara, farmaceuta i bolesnih

Zbog načina na koji je živeo i pomagao ljudima, Sveti Pantelejmon smatra se zaštitnikom lekara, farmaceuta, bolesnika i svih koji se staraju o nemoćnima.

Na ikonama se najčešće prikazuje kao mladić koji u jednoj ruci drži kutiju sa lekovima, dok u drugoj ima kašičicu ili drugi predmet povezan sa lečenjem.

Njegovo ime priziva se u molitvama za zdravlje, kao i tokom jeleosvećenja, bogosluženja na kojem se vernici mole za isceljenje duhovnih i telesnih bolesti.

To, naravno, ne znači da molitva treba da zameni pregled, terapiju ili savet lekara. Za vernike ona predstavlja duhovnu podršku tokom bolesti i lečenja.

Šta se po narodnom verovanju danas ne radi?

U srpskoj narodnoj tradiciji Sveti Pantelija pripada letnjem krugu svetaca koji se povezuju sa vatrom, gromovima i vremenskim nepogodama.

Sačuvana je izreka:

„Gromom bije Gromovnik Ilija, vatrom pali Ognjena Marija, potpiruje Sveti Pantelija.“

Zbog takvog verovanja u pojedinim krajevima ljudi 9. avgusta nisu radili teške poslove na njivi, naročito oko žita, klasja i sena. Izbegavani su poslovi koji bi mogli da izazovu požar, dok su neka sela praznik obeležavala kao zavetinu.

Prema narodnom verovanju, zato danas ne treba obavljati težak rad u polju. Ipak, ovo nije univerzalna crkvena zabrana, već običaj koji se razlikuje od kraja do kraja.

Poštovanje praznika ne meri se time da li je neko uključio veš-mašinu, spremio ručak ili obavio neophodan posao. Crkveni smisao praznika jeste u molitvi, odlasku na liturgiju kada je to moguće, činjenju dobrih dela i miru sa drugim ljudima.

Danas valja započeti novi posao

Iako se prema jednom običaju izbegavaju teški poljski radovi, druga narodna verovanja kažu da je praznik Svetog Pantelije povoljan za početak novog posla.

Verovalo se da će posao započet sa dobrim namerama biti blagosloven i uspešan. To može da bude prvi korak u projektu koji se dugo odlaže, donošenje važne odluke ili početak neke korisne obaveze.

Naravno, reč je o narodnom verovanju, a ne o obećanju da će svaki poduhvat započet 9. avgusta sigurno uspeti.

Zašto se praznik povezuje sa putnicima?

U pojedinim krajevima sačuvano je verovanje da je dobro krenuti na put na dan Svetog Pantelejmona. Zato se u narodu pominje i kao zaštitnik ljudi kojima je drum deo života.

Ovo je pre svega deo narodne tradicije. U širem pravoslavnom svetu Sveti Pantelejmon poštuje se i kao zaštitnik vojnika i mornara, ali je najčvršće i najrasprostranjenije njegovo poštovanje kao velikomučenika i iscelitelja.

Ko danas kreće na put svakako treba da učini ono što bezbednost zaista zahteva – da se odmori, proveri vozilo, veže pojas i ne seda za volan pod dejstvom alkohola.

Praznik milosrđa i pomoći bolesnima

Najlepši način da se obeleži Sveti Pantelejmon jeste da se učini nešto što podseća na njegov život.

To može da bude:

• poseta bolesnoj ili usamljenoj osobi
• poziv nekome ko prolazi kroz težak period
• pomoć starijem članu porodice
• prilog za lečenje ili hranu onima kojima je potrebna
• zahvalnost lekaru ili zdravstvenom radniku
• molitva za zdravlje bližnjih
• odlazak na liturgiju

Pošto je svetitelj svoje znanje i imanje koristio da pomaže drugima, milosrđe je mnogo bliže smislu praznika od straha da će se dogoditi nešto loše zbog kućnog posla.

Gde se čuvaju njegove mošti?

Mošti Svetog Pantelejmona poštuju se u brojnim pravoslavnim hramovima. Njemu je posvećen veliki ruski manastir Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, dok se deo svetiteljevih moštiju čuva i u manastiru Hilandar.

Delovi moštiju nalaze se i u pojedinim beogradskim crkvama, zbog čega vernici na ovaj praznik dolaze da se pomole za zdravlje svoje porodice.

Mnogi hramovi, crkve i zdravstvene ustanove nose njegovo ime, a lekari i farmaceuti širom pravoslavnog sveta smatraju ga svojim nebeskim zaštitnikom.

Da li je praznik obeležen crvenim slovom?

Sveti velikomučenik Pantelejmon veoma je poštovan, ali u kalendaru Srpske pravoslavne crkve njegov praznik nije svuda označen kao zapovedni praznik crvenim slovom.

To ne umanjuje njegov značaj niti sprečava porodice da ga obeležavaju kao krsnu slavu. Istovremeno, činjenica da je praznik važan ne znači da postoje crkvene zabrane pranja, kuvanja ili drugih neophodnih poslova.

Oni koji slave pripremaju slavski kolač, žito i sveću, odlaze na liturgiju i okupljaju porodicu u miru. Po običaju, slava se čestita rečima: „Srećna slava, Sveti Pantelejmon – da je proslavljate u zdravlju, miru i radosti.“