Da li je realno da žene idu u penziju sa 55, a muškarci sa 60 godina?

Naime, predloženim izmenama penzijskog zakona ovaj sindikat predlaže raniji odlazak u penziju - žene bi mogle da steknu pravo na starosnu penziju sa 55 godina života i najmanje 15 godina staža ili sa 30 godina staža bez obzira na godine, dok bi muškarci mogli da se penzionišu sa 60 godina i najmanje 15 godina staža ili sa 35 godina staža bez obzira na starost.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i nekadašnji predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković smatra da predlog o odlasku u penziju sa 55 godina za žene i 60 godina za muškarce nije realno ostvariv.

- Mislim da takav predlog nije realan, pre svega zbog demografske strukture stanovništva. Skraćivanje radnog veka na 55, odnosno 60 godina teško je održivo u okolnostima kada se životni vek produžava, a broj radno sposobnih ljudi opada. Sa takvom demografskom slikom, ovakvo rešenje jednostavno nije održivo - objašnjava Stojiljković za Direktno.rs.

Ipak, Stojiljković smatra da bi postojeći sistem mogao da bude fleksibilniji.

- Ono što jeste realno jeste da se univerzalni model odlaska u penziju ne primenjuje jednako na sve. Potrebno je više prilagođavanja konkretnim okolnostima. Na primer, neko ko je počeo da radi sa 18 godina ne bi trebalo da bude primoran da radi do 63. ili 65. godine života. Sa druge strane, neko ko je na tržište rada ušao tek sa 28 ili 30 godina, poput vrhunskih lekara ili drugih visokoobrazovanih stručnjaka, može da radi i duže. Zato penzioni sistem ne bi trebalo da bude potpuno univerzalan, već dovoljno fleksibilan da uvažava različite radne puteve i dužinu radnog staža - zaključuje Stojiljković.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da sindikati imaju pravo da iznose svoje predloge, ali upozorava da bi njihova primena imala posledice po tržište rada i penzioni sistem.

- Sve je moguće predložiti. Sindikati često zagovaraju i skraćenje radnog vremena, na primer sa 40 na 30 sati nedeljno. Međutim, u tom slučaju poslodavci bi morali da zaposle veći broj radnika kako bi održali isti obim posla, a kraće radno vreme neminovno bi se odrazilo i na visinu zarada. Dakle, sve je moguće, ali svako rešenje sa sobom nosi i određene posledice - ukazuje Atanacković.

On podseća i da većina razvijenih zemalja ide u suprotnom smeru.

- Gotovo sve razvijene države produžavaju radni vek upravo zbog produženja očekivanog životnog veka. Nemačka je, na primer, granicu za odlazak u penziju pomerila na 67 godina. Zato ne verujem da je realno očekivati da Srbija sada ide u suprotnom pravcu - smatra on.

Dodaje da bi raniji odlazak u penziju uticao i na buduća primanja penzionera.

- Treba imati u vidu da kraći radni staž znači i manji iznos penzije. Zbog toga je važno sagledati sve posledice ovakvih predloga, a ne posmatrati samo starosnu granicu za penzionisanje - zaključio je Atanacković.

Naslovna fotografija: Shutterstock/sebra