Ko plaća kredit posle razvoda? Banku ne zanima vaš dogovor - evo šta biva sa hipotekom

Razvod braka može da promeni vlasništvo nad stanom i odnose između bivših supružnika, ali ne menja automatski ugovor o kreditu.

Ako se partneri dogovore da jedan od njih zadrži nekretninu i sam nastavi da plaća rate, takav sporazum važi između njih, ali sam po sebi ne oslobađa drugog supružnika obaveze prema banci.

Iz Narodne banke Srbije objašnjavaju da je solidarni dužnik u pravima i obavezama prema banci potpuno izjednačen sa glavnim dužnikom. Promena ugovora o kreditu moguća je samo uz saglasnost ugovornih strana, što znači da bivši supružnici ne mogu svojim dogovorom jednostrano promeniti postojeće obaveze.

Nije svaki kredit uzet tokom braka zajednički

Odgovor na pitanje da li je kredit zajednički ili lični ne zavisi samo od toga ko je potpisao ugovor sa bankom. Važno je i kada je kredit podignut, kao i za šta je novac potrošen.

Prema članu 186. Porodičnog zakona, za kredit odgovara supružnik koji ga je podigao ako je zaduženje nastalo pre braka ili tokom braka, ali je novac korišćen za njegove lične potrebe ili posebnu imovinu.

Drugačija pravila važe kada je kredit namenjen zajedničkom životu.

Član 187. Porodičnog zakona predviđa solidarnu odgovornost supružnika za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života. To mogu biti kupovina ili renoviranje porodičnog stana, troškovi stanovanja, održavanje zajedničke imovine i druge potrebe domaćinstva.

Banka može ceo dug da traži od jednog supružnika

Kod solidarne odgovornosti banka nije dužna da od svakog bivšeg supružnika zahteva tačno polovinu preostalog duga.

Prema pravilima Zakona o obligacionim odnosima, poverilac može da traži ispunjenje celokupne obaveze od bilo kog solidarnog dužnika sve dok dug ne bude potpuno izmiren.

To znači da podela na „moju“ i „tvoju“ polovinu, koju bivši partneri međusobno dogovore, ne mora da obavezuje banku.

Šta kaže Vrhovni sud?

Vrhovni sud u jednoj od svojih odluka navodi da prestanak zajednice života ne menja pravnu prirodu kredita ili zajma koji je tokom braka uzet za zajedničke potrebe.

Čak i kada je ugovor formalno potpisao samo jedan supružnik, obaveza može ostati zajednička ako se tim novcem rešava stambena ili druga porodična potreba.

Ipak, činjenica da je kredit podignut tokom braka ne znači automatski da je dug zajednički.

U drugom predmetu Vrhovni sud odbija zahtev za isplatu polovine kredita jer je utvrđeno da novac nije potrošen na zajedničke potrebe domaćinstva, već na posebnu imovinu jednog partnera.

Jedan supružnik sam plaća rate – može li da traži polovinu?

Ako posle razvoda jedan bivši supružnik sam nastavi da otplaćuje zajednički kredit, on ima pravo da od drugog zahteva naknadu dela koji na njega otpada.

Međutim, takav zahtev nastaje tek kada je određena rata zaista plaćena.

Prema stavu Vrhovnog suda, nije moguće unapred zahtevati isplatu polovine budućih rata, odnosno dela duga koji još nije izmiren.

Hipoteka ostaje na nekretnini i posle razvoda

Razvod i podela imovine ne dovode do automatskog brisanja hipoteke. Ona ostaje upisana na stanu ili kući bez obzira na to kome nekretnina pripadne nakon razvoda.

Prema Zakonu o hipoteci, ako se kredit ne otplaćuje, banka ima pravo da svoje potraživanje naplati iz vrednosti opterećene nekretnine. Pri tome nije presudno ko je njen trenutni vlasnik.

Zato osoba kojoj posle razvoda pripadne stan pod hipotekom mora da zna da sama promena vlasništva ne utiče na pravo banke da se naplati iz nekretnine u slučaju neplaćanja.

Jedan partner želi da preuzme ceo kredit

Da bi jedan bivši supružnik u potpunosti preuzeo hipotekarni dug i zamenio drugog u ulozi dužnika, neophodan je pisani pristanak banke.

Bez te saglasnosti, njihov međusobni dogovor nema dejstvo prema banci.

Banka pritom nije dužna da pristane na oslobađanje jednog dužnika. Ako proceni da drugi supružnik nema dovoljnu kreditnu sposobnost da sam nastavi otplatu, može da odbije predloženu promenu ugovora.

Tri moguća rešenja

Prema informacijama koje prenosi Telegraf Biznis, najčistija rešenja u praksi su:

1. Banka zvanično odobrava preuzimanje duga i izmenu ugovora o kreditu.

2. Jedan supružnik refinansira preostali kredit na svoje ime.

3. Nekretnina se prodaje, a preostali dug banci u celosti se izmiruje iz prodajne cene.

Koje je rešenje moguće zavisi od visine preostalog duga, kreditne sposobnosti bivših supružnika, vrednosti nekretnine i saglasnosti banke.

Najvažnije je zapamtiti da razvod uređuje odnose između bivših partnera, ali sam po sebi ne raskida niti menja ugovor koji su zaključili sa bankom.