Građani više ne mogu sami da biraju dozvoljeni minus? NBS otkriva ko određuje iznos

Dozvoljeni minus mnogim građanima služi kao finansijska rezerva za nepredviđene troškove, ali ima i onih koji namerno biraju veoma mali iznos kako ne bi došli u iskušenje da potroše više nego što mogu da vrate.

Pojedini korisnici, međutim, sve češće se žale da im banke više ne dozvoljavaju da sami odrede visinu prekoračenja po tekućem računu. Umesto simboličnog minusa koji bi im olakšao kontrolu troškova, nude im se znatno veći limiti.

Jedan građanin navodi da godinama namerno koristi mali dozvoljeni minus kako bi izbegao veće zaduživanje. Kada pokušava da nastavi sa istom praksom, iz banke dobija odgovor da takva mogućnost više nije dostupna i da može da mu bude odobren samo veći iznos.

Zakon ne određuje ni najmanji ni najveći iznos

Iz Narodne banke Srbije objašnjavaju da zakon ne propisuje minimalan niti maksimalan iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu.

O visini dozvoljenog minusa odlučuje svaka banka pojedinačno, u skladu sa svojom poslovnom politikom i internim pravilima koja primenjuje prilikom odobravanja kredita i drugih plasmana.

To praktično znači da građanin može da zatraži određeni iznos, ali banka nije u obavezi da mu upravo takav limit i ponudi. Uslovi se mogu razlikovati od banke do banke, pa korisnik koji nije zadovoljan ponudom može da proveri kakve mogućnosti postoje kod drugih finansijskih institucija.

Veći limit ne znači da morate da potrošite ceo iznos

Dobra vest za građane jeste da odobreni dozvoljeni minus ne moraju da iskoriste u celosti.

Ako banka odobri veći limit od onog koji je korisnik želeo, kamata se ne obračunava na kompletan odobreni iznos, već samo na deo novca koji je zaista potrošen. Obračun se odnosi isključivo na period tokom kojeg se sredstva koriste.

Na primer, samo postojanje odobrenog minusa na računu ne znači da korisnik plaća kamatu na ceo raspoloživi limit. Trošak nastaje kada uđe u minus i obračunava se prema stvarno iskorišćenom iznosu.

Ipak, veći raspoloživi limit može da predstavlja iskušenje za dodatno zaduživanje, posebno ako se dozvoljeni minus koristi kao produžetak mesečne plate, a ne kao kratkoročna finansijska rezerva.

Kamate jesu niže, ali minus ostaje skupo zaduživanje

Nakon izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kamate na dozvoljeni minus značajno su smanjene.

Prema podacima koje prenosi Telegraf Biznis, prosečna kamata pada sa 27,9 odsto, koliko iznosi krajem 2024. godine, na približno 17 odsto u maju 2026. godine.

Uprkos tom smanjenju, dozvoljeni minus i dalje spada među najskuplje oblike zaduživanja. Narodna banka Srbije zato upozorava građane da ovu mogućnost koriste oprezno, prvenstveno zbog troškova i neizvesnosti u vezi sa vremenom potrebnim za vraćanje novca.

Problem nastaje kada korisnik mesecima ostaje u minusu i redovno troši novu zaradu samo da bi pokrio prethodno zaduženje. Tada dozvoljeno prekoračenje prestaje da bude kratkoročna pomoć i pretvara se u dug iz kojeg se teško izlazi.

Kako pronaći najpovoljniju ponudu?

Građani koji koriste ili planiraju da ugovore dozvoljeni minus trebalo bi da obrate pažnju na kamatnu stopu i uslove koje banka nudi.

Narodna banka Srbije svakog meseca objavljuje pregled kamatnih stopa svih banaka. Na taj način korisnici mogu da uporede ponude i provere gde su uslovi povoljniji.

Pošto zakon ne određuje jedinstven minimalni ili maksimalni iznos prekoračenja, konačna odluka o ponuđenom limitu ostaje na banci. Građanin, sa druge strane, odlučuje da li će takvu ponudu prihvatiti i koliko će od raspoloživog novca zaista koristiti.