Čuvate li još stare štedne knjižice? Proverite ih - jednoj porodici su donele 110.000 evra!

Stare štedne knjižice, ugovori i drugi finansijski dokumenti često godinama ostaju zaboravljeni u fiokama. Ipak, priča jedne porodice iz Italije pokazuje da takve papire ne treba bacati pre nego što se proveri da li još imaju pravnu i novčanu vrednost.

Fabio Mineti iz mesta San Đorđo Kanaveze, nedaleko od Torina, nakon smrti oca sređuje porodičnu dokumentaciju. Među starim papirima pronalazi dve štedne knjižice, izdate još tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Na njima je bilo položeno više od pet miliona italijanskih lira, ali je porodica tokom decenija potpuno zaboravila na tu ušteđevinu.

Put do novca vodio je preko suda

Nakon pronalaska knjižica, Mineti pokušava da ostvari pravo na sredstva koja su pripadala njegovim roditeljima. Međutim, banka koja je svojevremeno izdala dokumenta u međuvremenu je prošla kroz nekoliko statusnih promena, zbog čega postupak nije bio jednostavan.

Naslednik se zato obraća italijanskom udruženju koje građanima pruža pravnu pomoć u sporovima sa bankama. Slučaj ubrzo stiže pred sud, gde počinje borba za dokazivanje prava na zaboravljenu porodičnu ušteđevinu.

Kako je pet miliona lira postalo 110.000 evra?

Prilikom utvrđivanja vrednosti štednje, sudski veštaci ne uzimaju u obzir samo prvobitni iznos položen na knjižice. U obračun ulaze i zakonska revalorizacija, kao i kamate koje se pripisuju tokom više decenija.

Na kraju postupka utvrđeno je da Mineti ima pravo na približno 110.000 evra. Taj iznos treba da isplati banka koja je pravni naslednik nekadašnje finansijske institucije u kojoj je novac položen.

Banka tvrdila da je potraživanje zastarelo

Jedno od najvažnijih pitanja u ovom slučaju bilo je da li je pravo na isplatu zastarelo. Banka je tvrdila da je od polaganja novca prošlo previše vremena i da više ne postoji osnov za isplatu.

Sud, međutim, prihvata stav da rok zastarelosti nije mogao da počne da teče pre nego što je naslednik saznao da štedne knjižice uopšte postoje. Presudan trenutak bio je upravo njihov pronalazak među dokumentima pokojnog oca.

Zahvaljujući takvom tumačenju, zahtev naslednika je usvojen, a stare knjižice koje su decenijama stajale zaboravljene donele su mu pravo na isplatu velike sume.

Stare finansijske dokumente ne treba olako bacati

Ovaj slučaj ne znači da svaka stara štedna knjižica automatski donosi pravo na novac. Ishod zavisi od zakona zemlje u kojoj je štednja položena, vrste štednog proizvoda, dokumentacije i okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Ipak, priča iz Italije nosi važnu pouku: pre bacanja starih štednih knjižica, ugovora i druge finansijske dokumentacije trebalo bi proveriti da li iza njih još postoji određeno potraživanje.

Posebnu pažnju treba obratiti na dokumenta pronađena u porodičnoj zaostavštini, jer čak i papir star nekoliko decenija može da bude važan dokaz u ostvarivanju naslednih i imovinskih prava.