Koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži? Prag tolerancije znatno niži nego što se mislilo

Pitanje je, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo uopšte može da podnese? Uprkos brojnim, mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora.

Ipak, najnovija naučna istraživanja objavljena u časopisu Nature pokazuju da je ta granica znatno niža nego što se ranije verovalo i da direktno zavisi od vlažnosti vazduha i godina starosti, piše Mondo.

Dok se dugo smatralo da zdrav čovek pri ekstremnoj vlažnosti može da izdrži do 35 °C, noviji eksperimenti otkrivaju da je kritična tačka za mlade ljude zapravo između 26 °C i 34 °C, dok je za stariju populaciju prag još niži - od 21 °C do 34 °C (mereno na vlažnom termometru, gde telo gubi sposobnost rashlađivanja znojenjem).

Uticaj više faktora

Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri. Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS.

U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humideks skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije "AccuWeather". Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar.

Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima.

Šta je toplotni udar?

Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

*Naslovna fotografija: Ilustracija/AI