Klime rade punom parom, reke presušuju: Stručnjaci otkrili najveći rizik za struju u Srbiji

Glavni dispečer EMS-a Dragan Rakić kaže da električne energije trenutno ima dovoljno i da tržište funkcioniše bez problema, ali upozorava da je potrošnja u odnosu na početak prošle sedmice skočila za čak 18 do 20 odsto, pre svega zbog neprekidnog rada klima-uređaja. Istovremeno, nizak vodostaj reka smanjuje proizvodnju hidroelektrana i otežava hlađenje pojedinih termoelektrana, što dodatno opterećuje proizvodni sistem.

To praktično znači da Srbija danas troši znatno više električne energije upravo u trenutku kada prirodni uslovi ograničavaju proizvodnju. Takva kombinacija povećava potrebu za uvozom skuplje električne energije u satima najveće potrošnje, što na kraju utiče i na finansijske rezultate energetskih kompanija.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je evropsko tržište električne energije potpuno povezano. Ako zbog suše ili pregrevanja proizvodnih kapaciteta dođe do smanjenja proizvodnje u Rumuniji, Mađarskoj ili Bugarskoj, raste cena električne energije na regionalnim berzama. Srbija tada mora da kupuje energiju po višim cenama ukoliko domaća proizvodnja nije dovoljna.

Zbog toga stručnjaci poslednjih godina sve češće govore da klimatske promene postaju i ozbiljan ekonomski problem. Predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković ocenio je da je domaći elektroenergetski sistem trenutno dovoljno otporan, ali upozorava da će bez novih investicija u proizvodne kapacitete, skladištenje energije i modernizaciju mreže ovakvi ekstremni vremenski uslovi predstavljati sve veći izazov u narednim godinama.

Za privredu je stabilno snabdevanje električnom energijom pitanje konkurentnosti. Svaki veći poremećaj ili rast cena struje povećava troškove industrije, posebno metalurškog, hemijskog i prehrambenog sektora, koji spadaju među najveće potrošače električne energije. Istovremeno, skuplja energija povećava inflatorne pritiske jer se veći troškovi proizvodnje preliju na cenu robe i usluga.

Zbog toga EMS tokom toplotnog talasa odlaže planirane remonte i održava maksimalan kapacitet prenosne mreže, dok sa operatorima iz susednih zemalja svakodnevno koordinira rad sistema kako bi se izbegli veći poremećaji.

Iako restrikcije za sada nisu na vidiku, ovogodišnje leto pokazuje koliko se energetska bezbednost menja. Nekada su najveći izazovi bili zimski pikovi potrošnje, dok danas upravo letnje vrućine postaju najveći test za evropske elektroenergetske sisteme. Srbija je trenutno stabilna, ali će dugoročno morati da ulaže u nove proizvodne kapacitete, jaču prenosnu mrežu i skladištenje energije ukoliko želi da ostane otporna na sve češće klimatske ekstreme.

- Naslovna fotografija: Rajko Ristić