Mislite da ste pobegli radaru? Ova greška vozače najčešće košta kazne

Odgovor zavisi od trenutka kada vaše vozilo uđe u zonu koju kamera pokriva. Suprotno uvreženom mišljenju, stacionarne kamere ne mere brzinu stotinama metara unapred, već imaju jasno definisanu zonu u kojoj registruju vozila i beleže eventualni prekršaj.

Kada kamera zaista meri brzinu?

Kod pojedinih sistema, poput široko rasprostranjenog GATSO RT4, brzina se meri na udaljenosti od približno 10 do 100 metara od same kamere. To znači da vozač koji uređaj primeti izdaleka nije automatski snimljen.

Ipak, ako u zonu merenja uđe brže od dozvoljenog, naglo kočenje neposredno ispred kamere najčešće neće pomoći, jer je prekršaj već registrovan.

Kamere i radari nisu isto

Stručnjaci podsećaju da postoji velika razlika između stacionarnih kamera i policijskih radara.

Dok kamere pored puta funkcionišu u unapred određenoj zoni, mobilni radari i laserski merači mogu da očitaju brzinu vozila sa znatno veće udaljenosti, zbog čega vozači često nemaju priliku da reaguju na vreme.

Šta je sa znakom upozorenja?

Još jedna česta dilema jeste koliko znak koji upozorava na kontrolu brzine mora da bude udaljen od kamere.

Za to ne postoji jedinstveno pravilo. Razdaljina zavisi od karakteristika puta, preglednosti i procene bezbednosti saobraćaja, pa se razlikuje od lokacije do lokacije.

Suština ovih upozorenja nije da vozači naglo zakoče kada ugledaju kameru, već da brzinu prilagode na vreme. Zato stručnjaci poručuju da je najbezbedniji i najjeftiniji način da izbegnete kaznu jednostavan - poštujte ograničenje brzine tokom cele vožnje, a ne tek kada primetite kameru.