Profesor Stanković: Za suzbijanje afričke kuge potreban rad veterinara na farmama

On je za Betu rekao da međutim "nije siguran da se to dosledno sprovodi".

Kazao je da mere koje treba preduzeti nisu nove - poznate su još od vremena zaraze virusom klasične kuge i da ih je samo trebalo odmah, dosledno i uporno primeniti.

"Bojim se da za suzbijanje afričke kuge svinja nije urađeno sve što je trebalo. Od 2019. godine kada je ta bolest napravila štetu, bilo je pitanje kada će ponovo buknuti", rekao je Stanković.

Po poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, afrička kuga svinja je zasad registrovana u osam okruga, 13 opština i 61 naseljenom mestu, na ukupno 821 gazdinstvu. Od početka 2026. godine uginulo je ili je eutanazirano 33.850 svinja jer za tu bolest nema vakcine, pa se širenje može zaustaviti jedino ubijanjem zaraženih životinja.

Populaciju divljih svinja trebalo bi, rekao je Stanković, držati pod kontrolom, ali ograđivanje lovišta nije jedino rešenje, već treba primeniti niz biosigurnosnih mera jer uvek iz susedne države može da dođe zaražena životinja, mada je to manji rizik za širenje zaraze.

"Afrička kuga je složen problem, a rešenje nije uništiti sve divlje svinje jer bi se prekinuo ekološki lanac. Uprava za veterinu (pri Ministarstvu poljoprivrede) koja od 2011. godine nema direktora, već se svakih šest meseci bira vršilac dužnosti, nedovoljno ozbiljno shvata problem", rekao je Stanković.

Dodao je da je teško razumljivo da se danas uginule ili eutanazirane svinje voze u otvorenim kamionima.

"Jasno je još od vremena klasične kuge da se mrtve životinje od afričke kuge moraju voziti u hermetički zatvorenim kamionima i uništavati, najbolje u kafilerijama, umesto što se odlažu na deponije odakle ptice i divlje životinje mogu da dalje raznose virus te bolesti", rekao je Stanković.

- Naslovna fotografija: Shutterstock/Elmar Gubisch