Kupujete stan? Ovo pravilo određuje cenu kvadrata, a mnogi ga ne znaju

Pravilo koje godinama važi na tržištu glasi - što je stan manji, cena po kvadratu je viša.

Mali stanovi najtraženiji i najlakše se prodaju

Vlasnik niške agencije BOX nekretnine Vladimir Živadinović objašnjava da postoje dva glavna razloga zbog kojih su mali stanovi skuplji.

- Prvi je kupovna moć prosečnog kupca, a drugi činjenica da se takvi stanovi najlakše izdaju i kasnije najbrže prodaju. To se najbolje vidi u novogradnji - garsonjere su gotovo uvek najskuplje po kvadratu, dok su veliki stanovi najskuplji ukupno, ali imaju najnižu cenu po kvadratu - kaže Živadinović za portal 4zida.

On dodaje da se upravo najmanji stanovi prvi rasprodaju u novim stambenim kompleksima, jer zahtevaju najmanje ulaganje i predstavljaju dobru investiciju za izdavanje.

Jedna spavaća soba često pravi najveću razliku

Ipak, među manjim stanovima postoje razlike u potražnji. Stručnjaci ističu da su jednoiposobni stanovi često traženiji od garsonjera jer nude znatno bolju funkcionalnost za svakodnevni život, ali i za izdavanje.

- Mali stanovi su u deficitu, a mogli bi da postanu još ređi ukoliko investitori budu imali obavezu da za svaki stan obezbede dva parking mesta, o čemu se govori u Nišu. To bi dodatno otežalo gradnju manjih stanova - navodi Živadinović.

Najviše se traže stanovi od 40 do 60 kvadrata

Slično iskustvo imaju i agenti za nekretnine iz Beograda. Mirjana Todorović, vlasnica agencije Europolis nekretnine, kaže da najveću tražnju imaju funkcionalni stanovi površine između 40 i 60 kvadrata.

- Male stanove kupuju mladi koji rešavaju prvo stambeno pitanje, roditelji za decu koja studiraju, investitori koji žele prihod od izdavanja, ali i ljudi sa ograničenim budžetom. Iako je cena po kvadratu viša, ukupna cena stana je niža i zato je dostupna većem broju kupaca - objašnjava Todorović.

Kako dodaje, mnogo je više ljudi koji mogu da izdvoje između 90.000 i 120.000 evra nego onih koji mogu da plate 250.000 ili 300.000 evra za veću nekretninu.

Dodatna soba može da poveća cenu i za 40.000 evra

Prema njenim rečima, investitorima se isplati gradnja manjih stanova jer su pojedini troškovi izgradnje gotovo isti bez obzira na kvadraturu, pa na manjim stanovima ostvaruju veću zaradu po kvadratnom metru.

Ipak, kako kaže, najtraženiji su funkcionalni jednoiposobni i dvosobni stanovi.

- Nije baš uvek tačno da su najmanji stanovi i najtraženiji. Kada stan postane previše mali i nefunkcionalan, razlika u ceni po kvadratu više nije toliko izražena. Međutim, generalno važi pravilo da sa povećanjem kvadrature cena po kvadratu postepeno opada - ističe Todorović.

Ona naglašava da dodatna soba često podiže tržišnu vrednost stana za 20.000 do 40.000 evra, a nekada i više.

- Kupci ne plaćaju samo dodatne kvadrate, već mogućnost da imaju odvojenu spavaću ili dečju sobu, radni prostor i veću privatnost - objašnjava ona.

Starogradnja i novogradnja imaju različitu strukturu

U starijim zgradama, posebno onima građenim sedamdesetih i osamdesetih godina, dominirali su veći porodični stanovi, dok su garsonjere bile znatno ređe.

Danas investitori pažljivo prate potrebe tržišta, pa u novim projektima grade znatno više garsonjera i jednoiposobnih stanova, koji se često kupuju gotovinom.

- Mali stanovi su veoma popularni među investicionim kupcima koji žele da sačuvaju vrednost kapitala ili ostvaruju prihod od izdavanja. Istovremeno, veliki broj mladih za kupovinu ovakvih stanova koristi stambene kredite, dok se veće porodične nekretnine češće finansiraju kombinacijom učešća i kredita - zaključuje Todorović.

Koliko vredi dodatna soba?

Na istim lokacijama razlika u ceni može biti značajna:

- Garsonjera od 25 m² – oko 75.000 evra
- Jednoiposoban stan od 35 m² – oko 100.000 evra
- Dvosoban stan od 42 m² – oko 120.000 evra
- Dvosoban ili manji trosoban od 50 m² – 140.000 do 150.000 evra
- Trosoban stan od 60 m² – 170.000 do 180.000 evra
- Trosoban ili četvorosoban od 70 m² – 195.000 do 210.000 evra

 *Naslovna fotografija: Shutterstock/Dragan Mujan