Zašto ne treba da se prestrojavate u gužvi? Matematičarka objasnila kako nastaju kolone

Do ovog zaključka došla je matematičarka Randa Herzalah sa Univerziteta Vorvik u Velikoj Britaniji, čija je analiza objavljena u časopisu The Conversation.

Prema njenim rečima, gužve ne nastaju samo zbog saobraćajnih nezgoda, radova na putu ili zatvorenih traka. Često su rezultat sitnih reakcija vozača, poput naglog kočenja, kratkog vremena reakcije ili čestog prestrojavanja.

- Ono što jednom vozaču deluje kao pametna odluka, na kraju može pogoršati situaciju za sve ostale - navodi Herzalah.

Kako objašnjava, svaki put kada se vozilo ubaci u drugu traku, vozač iza njega mora da uspori kako bi napravio prostor. Zatim usporavaju i vozila iza njega, stvarajući talas kočenja koji se prenosi unazad i može da izazove kolonu čak i kada na putu ne postoji nikakva prepreka.

Ako veliki broj vozača istovremeno pokušava da pronađe "bržu" traku, povećava se verovatnoća nastanka zastoja i usporavanja saobraćaja.

Tri saveta koja mogu da smanje gužve

Na osnovu matematičkih proračuna, Herzalah izdvaja tri jednostavna pravila koja mogu doprineti protočnijem saobraćaju:

- održavajte bezbedno rastojanje od vozila ispred sebe,
- ubrzavajte i kočite postepeno, bez naglih reakcija,
- izbegavajte nepotrebno menjanje saobraćajnih traka u pokušaju da stignete nekoliko sekundi ranije.

Matematički modeli, kako ističe, pokazuju da saobraćaj teče znatno efikasnije kada većina vozača vozi mirno, predvidljivo i bez čestog prestrojavanja. Iako promena trake pojedincu može delovati kao dobra odluka, njen efekat na ukupan tok saobraćaja često je upravo suprotan - više zastoja i sporije kretanje za sve učesnike u saobraćaju.

*Naslovna fotografija: Shutterstock/witaker