Sve više Srba živi na kredit: Dug građana oborio novi rekord, stručnjak otkriva zašto je to opasno

Samo tokom maja dug po ovom osnovu povećan je za više od 16 milijardi dinara, dok su banke građanima odobrile novih 67,3 milijarde dinara gotovinskih kredita. Iako je to nešto manje nego u aprilu, nivo novog zaduživanja i dalje ostaje veoma visok.

Keš krediti postali glavni izvor zaduživanja

Podaci pokazuju da se gotovo svaki drugi dinar koji građani duguju bankama danas odnosi upravo na gotovinske kredite. Istovremeno, skoro dve trećine svih novih zajmova koje banke odobre stanovništvu čine upravo nenamenski keš krediti.

U poslednje dve godine njihov rast bio je posebno izražen. Od maja 2024. do maja 2026. godine stanje gotovinskih kredita povećano je sa 688,5 milijardi na 991,5 milijardi dinara, odnosno za više od 300 milijardi dinara, piše Danas.

Za razliku od stambenih kredita, koji služe za kupovinu nekretnina, gotovinski krediti najčešće se koriste za tekuću potrošnju, refinansiranje postojećih dugova ili pokrivanje svakodnevnih troškova.

Dug raste brže od zarada

Iako stručnjaci ocenjuju da Srbija još nije ušla u zonu prezaduženosti stanovništva, zabrinjava činjenica da dug raste znatno brže od primanja građana.

Dok je prosečna neto zarada u aprilu bila veća za 11,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, stanje gotovinskih kredita povećano je za čak 22,9 odsto.

Takav trend, upozoravaju ekonomisti, pokazuje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem, što dugoročno može predstavljati ozbiljan rizik za kućne budžete.

Na sličan trend ukazao je i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji ocenjuje da bankarski sektor u Srbiji ostaje stabilan, ali upozorava na brz rast kredita stanovništvu i smatra da programe subvencionisanih stambenih kredita ne bi trebalo dodatno širiti.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda dodatno pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine svega 32,7 odsto stanova kupljeno uz pomoć stambenih kredita, dok je čak 67,3 odsto nekretnina plaćeno gotovinom.

Dugalić: Keš krediti su postali način finansiranja osnovnih životnih potreba

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u penziji Veroljub Dugalić ocenjuje da rast gotovinskih kredita nije posledica veće potrošnje iz komfora, već potrebe građana da finansiraju osnovne životne troškove.

- Keš kreditima se plaća i letovanje i zimovanje, pa kad počne školska godina tim kreditima se kupuje školski pribor… jer nema ograničenja u pogledu namene tih sredstava. To je iznuđeno i jako opasno - upozorava Dugalić.

On objašnjava da je razlika između stambenih i gotovinskih kredita ogromna.

- Kada uzmete stambeni kredit, znate za šta ste ga uzeli - rešavate stambeno pitanje. Međutim, keš kreditima se plaća mnogo toga i olako se troši, a kada se olako zadužujete, teško vraćate te dugove. To je velika opasnost i za banke, ali pre svega za građane - ističe on.

Prema njegovim rečima, rast keš kredita najbolje oslikava životni standard u Srbiji.

- Uzmete keš kredit da biste otišli na more ili da biste kupili nešto za kuću. Ljudi osnovne životne potrebe rešavaju keš kreditima. To pokazuje standard u kojem većina građana živi - kaže Dugalić.

On smatra da bez značajnijeg rasta životnog standarda nije realno očekivati promenu ovog trenda.

- Možda NBS može privremeno da uvede određena ograničenja, ali trajno rešenje je jedino rast standarda. Nama nije problem rata kredita, već plata. Kada ljudi nemaju dovoljno novca, prinuđeni su da uzimaju keš kredite - navodi Dugalić.

Na kraju upozorava da bi rast gotovinskih kredita mogao da se nastavi.

- Teško je očekivati značajan rast standarda u skorije vreme, pa je realno da će rasti i ovakvi krediti. Bankama je u interesu da odobravaju zajmove jer one nisu filantropske institucije - njihov posao je da plasiraju kredite - zaključuje Dugalić.

*Naslovna fotografija: Shutterstock/New Africa