Da li imamo dovoljno veterinarskih službi? A evo kolike su plate i uslovi za rad

​Struktura ovih službi pokazuje zanimljiv balans između privatnih preduzetnika i pravnih lica: 523 registrovana preduzetnika (uglavnom manjih, lokalnih ambulanti) i 486 privrednih društava (većih organizacija i stanica).

Pored njih, u sistemu funkcionišu i veći regionalni veterinarski specijalistički instituti, koji spadaju u srednja preduzeća i obavljaju ključne laboratorijske i dijagnostičke analize.

Analiza dugoročnih trendova od završetka privatizacije javnog veterinarskog sektora (2008. godine) pokazuje jasnu promenu u načinu rada na terenu.

​Dok je broj tradicionalnih veterinarskih stanica opao za oko 13,7%, u istom periodu zabeležen je rast broja veterinarskih ambulanti za čak 23,3%.

​Ova promena oslikava prelazak sa velikih, nekada državnih sistema na fleksibilnije, privatne ambulante koje su bliže vlasnicima kućnih ljubimaca i farmerima na lokalu.

Iako veterinarski sektor beleži blagi rast ukupnog broja privrednih društava od preko 9% u odnosu na period od pre deceniju i po, oblast se suočava sa ozbiljnim kadrovskim i ekonomskim izazovima.

​U ovom sektoru zvanično je zaposleno oko 4.450 ljudi. Prosečne plate u veterini beleže stabilan rast (prosek iznosi oko 76.500 dinara), međutim, zarade u ovoj delatnosti i dalje značajno kaskaju za republičkim prosekom - i to za čak 28,7%.

​Upravo niska primanja i zahtevni uslovi rada na terenu predstavljaju ključni razlog zašto se mladi veterinari sve teže odlučuju za rad u ruralnim sredinama i stočarstvu, radije birajući rad sa kućnim ljubimcima u velikim gradovima.

Veterinari nisu tu samo da leče životinje. Njihova uloga u lancu proizvodnje hrane je nezamenljiva. Od preventivnih vakcinacija na farmama, preko kontrole mesa i mleka, pa sve do suzbijanja zaraznih bolesti poput afričke kuge svinja, veterinarske službe su prva i najvažnija linija odbrane javnog zdravlja ljudi u Srbiji.

Naslovna foto: Shutterstock/Hryshchyshen Serhii