Srbija na šinama budućnosti: Sve o našim vozovima i domaćim i stranim linijama

Samo u prvih pet meseci ove godine, nacionalni operater „Srbijavoz“ prevezao je 700.000 putnika više nego u istom periodu lane. Ali, čime putujemo, koliko vozova Srbija ima i kako danas funkcioniše mreža domaćih i međunarodnih linija?

Vozni park kojim upravlja „Srbijavoz“ predstavlja spoj tradicije i najsavremenije tehnologije. Kada govorimo o lokomotivama i elektromotornim garniturama, situacija je podeljena na vozna sredstva za brze pruge i klasične linije.

​Okosnicu modernizacije čine čuveni švajcarski Stadler FLIRT vozovi (elektromotorne garniture) i ultra-brzi Stadler KISS (dvospratni vozovi poznatiji kao „Soko“), koji saobraćaju brzinama do 200 km/h. Njima su se pridružile i nove kineske brze garniture namenjene međunarodnom saobraćaju.

​Pored modernih elektro-garnitura, Srbija raspolaže sa blizu 50 vučnih vozila (električnih i dizel lokomotiva). Prosečna starost ovog dela voznog parka iznosi između 40 i 45 godina (poput čuvenih lokomotiva serija 441 i 461). Ipak, one se redovno održavaju i i dalje su ključne za regionalne i teretne pravce.

Revoluciju u domaćem saobraćaju donela je brza pruga. Najveći rast broja putnika i dalje se beleži na relaciji Beograd-Novi Sad-Subotica. Nakon potpunog završetka i puštanja u rad deonice do Subotice, voz je postao ubedljivo prvi i najbrži izbor za putovanje kroz Vojvodinu.

​Pored severne magistrale, tradicionalno velika potražnja vlada na linijama prema Užicu (zlatiborski pravac) i Vršcu.

Nakon godina izolacije i prekida veza zbog rekonstrukcije pruga, Srbija se u 2026. krupnim koracima vraća na železničku mapu Evrope. Do Budimpešte je pun kapacitet, linija do Beča je novootvorena, do Bara ide sezonski i redovni saobraćaj, a čeka se nova linija do Trsta.

Železnica u Srbiji ne planira da se zaustavi na severu zemlje. Trenutno je u fokusu projektovanje i priprema za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša, koja bi trebalo da skrati putovanje na ovoj ključnoj južnoj ruti na svega stotinak minuta. Paralelno se vode pregovori i rade deonice ka Severnoj Makedoniji (Skoplje) i Grčkoj (Solun), čime će Srbija postati glavna železnička tranzitna spona između centralne Evrope i Egejskog mora.

 Naslovna foto: Direktno