Mnogi vlasnici ovo ne znaju: Ove nekretnine u Srbiji ne moraju na legalizaciju

Važno je razlikovati objekte koji ne mogu da budu legalizovani od onih koji legalizaciju uopšte ne zahtevaju. Prvu grupu čine bespravno izgrađeni objekti na lokacijama gde gradnja nije dozvoljena ili koji ne ispunjavaju zakonske uslove. S druge strane, postoje nekretnine koje su već u skladu sa propisima ili su zakonom izuzete iz postupka ozakonjenja, piše Forbes Srbija.

Najveću grupu čine objekti izgrađeni na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, u skladu sa odobrenim projektom i sa pribavljenom upotrebnom dozvolom. Takve nekretnine smatraju se potpuno legalnim i njihovi vlasnici nemaju obavezu da prolaze kroz postupak ozakonjenja niti da plaćaju dodatne takse.

Stručnjaci upozoravaju da građevinska dozvola sama po sebi nije dovoljna ukoliko je objekat naknadno dograđivan ili prepravljan bez odgovarajućih odobrenja. Zatvorene terase, nadograđeni spratovi ili izmene fasade mogu promeniti pravni status objekta.

Zakon prepoznaje i određene pomoćne objekte koji ne zahtevaju građevinsku dozvolu, pa samim tim ni ozakonjenje. U ovu grupu, u zavisnosti od dimenzija i namene, spadaju manje šupe, pergole, nadstrešnice i slični objekti koji služe glavnoj građevini. Međutim, ukoliko takvi objekti prerastu u trajne građevine sa instalacijama i stambenom namenom, mogu postati predmet legalizacije.

Poseban režim važi i za privremene objekte, poput kioska, montažnih tezgi i sezonskih bašta, čiji se status reguliše odobrenjem za postavljanje, a ne postupkom ozakonjenja. Kada istekne rok važenja odobrenja, vlasnici su dužni da objekat uklone ili pribave novo odobrenje.

Na poljoprivrednom zemljištu dozvoljena je izgradnja pojedinih ekonomskih objekata koji služe obradi zemlje ili stočarstvu, poput plastenika, ambara, ostava za mehanizaciju i skloništa za stoku. Međutim, ukoliko se takvi objekti pretvore u stambeni prostor ili smeštaj za goste, menjaju pravni status i mogu zahtevati dodatne dozvole ili ozakonjenje.

Ni pojedine manje intervencije oko kuće, poput ograda, popločanih staza, potpornih zidova ili bazena određene veličine, u većini slučajeva ne podležu postupku legalizacije, ali je pre izvođenja radova preporučljivo proveriti da li je potrebna neka druga vrsta odobrenja.

Stručnjaci savetuju da vlasnici, pre kupovine ili rekonstrukcije nekretnine, provere podatke u Katastru nepokretnosti i nadležnom odeljenju za urbanizam. Razlike između stvarnog stanja na terenu i podataka u dokumentaciji mogu ukazati na potrebu za dodatnim postupcima.

Pravni status objekta posebno je važan prilikom kupoprodaje nekretnina. Kuće i stanovi koji ne zahtevaju legalizaciju lakše se prodaju, jednostavnije se finansiraju putem stambenih kredita i predstavljaju manji rizik za buduće vlasnike.

*Naslovna fotografija: Shutterstock/Premreuthai