Srbija ima više obradivog zemljišta po stanovniku od Kine, Japana i Indije zajedno!

Naime, Kina, na primer, ima samo oko 8 do 10 ara po stanovniku, Indija 12-14 ara, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara po osobi. Čak i u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije, količina obradivog zemljišta po stanovniku iznosi svega 8-15 ara.

- Srbija se može pohvaliti jednim od svojih najvažnijih resursa – obradivim zemljištem, koje pokriva oko 3,4 miliona hektara. Sa oko 6,6 miliona stanovnika, svaki građanin Srbije "ima na raspolaganju" približno 0,52 hektara (52 ara) obradivog zemljišta, što je značajno iznad svetskog proseka od svega 0,19 hektara po osobi - navodi za Direktno.rs agroekonomski stručnjak Branislav Gulan.

Ova prednost, ističe, otvara brojne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, održivih resursa i ekonomski rast. Ali, Srbija to ne koristi dovoljno.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz poslednjeg popisa poljoprivrede 2023/24, Srbija ima 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta.

- Od toga se koristi 3.257.100 hektara. Ta velika fabrika pod otvorenim nebom je rascepkana u 19 miliona mini parcela! Prema istom izvoru, u Srbiji danas ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 506.323 porodičnih i 2.042 pravnih lica i preduzetnika - ukazuje Gulan.

S druge strane, iako Kina verovatno nikada neće biti potpuno samodovolјna u proizvodnji hrane, njen pravac razvoja je jasan - veća kontrola nad resursima, veća produktivnost i otporniji sistem.

- Kina raspolaže sa svega sedam odsto svetskih zaliha slatke vode, od čega se čak 65 odsto koristi u polјoprivredi! U takvim okolnostima, jasno je zašto je pitanje hrane u Kini mnogo više od obične proizvodnje – ono je pitanje države! Tako se kineski agrarni sistem oslanja na kombinaciju: država definiše strateške cilјeve, dok privatni sektor i farmeri odgovaraju na tržišne signale - navodi Gulan.

Lokalni zvaničnici igraju klјučnu ulogu, balansirajući između dugoročnih cilјeva održivosti i kratkoročnih ekonomskih rezultata koje moraju da pokažu.

- U poslednjih deceniju i po Kina je ušla u intenzivnu polјoprivrednu transformaciju koja već menja globalna tržišta hrane. Iako i dalјe u velikoj meri zavisi od uvoza – kupuje čak 60 odsto globalno trgovane soje i oko 25 odsto pšenice – cilј je jasan: smanjiti zavisnost i povećati domaću proizvodnju! A uticaj kineske polјoprivredne politike već se oseća širom sveta. Kako Kina diversifikuje svoje dobavlјače i istovremeno povećava domaću proizvodnju, globalni tokovi hrane postaju sve neizvesniji. Nijedan izvoznik više ne može računati na sigurnu poziciju na kineskom tržištu - ukazuje Gulan.

Istovremeno, kineske kompanije, ojačane snažnom domaćom konkurencijom, sve više izlaze na međunarodno tržište. Nјihov uticaj u narednim godinama biće sve izraženiji.

- Za strane kompanije, klјuč opstanka leži u saradnji sa kineskim partnerima ili u prilagođavanju lokalnom tržištu. Posebne prilike otvaraju se u oblasti tehnologije i znanja, gde Kina aktivno traži partnerstva. Za proizvođače u Srbiji i regionu, ova transformacija nosi i rizike i prilike. S jedne strane, konkurencija će biti sve veća, a tržišta nestabilnija. S druge strane, otvaraju se mogućnosti za saradnju, posebno u segmentima gde Kina i dalјe ima tehnološke ili resursne nedostatke. Jasno je da će budućnost polјoprivrede sve više zavisiti od efikasnosti, kvaliteta i sposobnosti prilagođavanja globalnim trendovima - zaključuje Gulan.