Trgovci nas deru! Razlika u ceni istog proizvoda u dve različite trgovine više nego dupla!

Primera radi, poredeći cene putem popularnog sajta Cenoteka, može se videti da pakovanje tableta za mašinsko pranje posuđa od 100 komada, proizvođača Somat, u jednom trgovinskom lancu trenutno košta 1.299 dinara, dok je kod drugog trgovca njihova cena 3.245 dinara! Čak 149 odsto više u osnodu na nižu cenu!

Takođe, mleko istog proizvođača od jednog litra u jednom trgovinskom lancu košta 99 dinara, dok je u drugom njegova cena 169 dinara, iliti 70 odsto više! Na samo litar mleka!

Kobasica, recimo, istog proizvođača, u jednoj trgovini košta 189 dinara, dok je u drugoj njena cena skoro 90 odsto viša i iznosi 359 dinara.

Slično je i sa voćem i povrćem, pa tako kilogram banana u jednom trgovinskom lancu košta 139 dinara, dok je u drugom njihova cena 199 dinara, a možda najdrastičnija razlika u ceni može se videti na primeru paprika babura koje u jednoj trgovini koštaju recimo 169 dinara po kilogramu a u drugoj neverovatnih 672 dinara, skoro troduplo!

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Direktno.rs objašnjava da trgovci prihode koje izgube na proizvodima čije cene snize kako bi privukli kupce nadoknađuju većim maržama na drugim artiklima.

- Trgovci, bilo nasumično ili na osnovu svojih analiza i statistike, deo proizvoda, recimo svinjsku mast, stave na akciju i prodaju uz malu zaradu, kako bi privukli kupce. Istovremeno, na drugom delu asortimana, recimo pasti za zube, značajno podignu cenu. Na kraju im prosečna marža ostane na nivou koji im odgovara - kaže Atanacković.

Kako ističe, najveći problem je što potrošači uglavnom ne proveravaju u svakom trenutku cene svih proizvoda u svim prodavnicama.

- Kada kupuju sve što im je potrebno u jednoj radnji, deo proizvoda platiće znatno više, dok će drugi deo kupiti po prosečnoj ili nešto nižoj ceni. To je jednostavno kalkulacija trgovca – ako je jedan proizvod prodao jeftinije, na drugom će ostvariti znatno veću zaradu. I trgovci imaju pravo na takvu poslovnu politiku - objašnjava on.

Atanacković podseća da je država ranije pokušavala da utiče na ovakvu praksu ograničavanjem marži, ali da to više nije na snazi.

- Zato je za potrošače najvažnije da imaju uvid u to gde je koji proizvod u datom trenutku jeftiniji ili skuplji. Danas je to najlakše proveriti putem interneta, a tek onda odlučiti gde će obaviti kupovinu - zaključuje Atanacković.

Stručnjak za investicije, ekonomista Mahmud Bušatlija kaže za Direktno.rs da ga iznenađuju ovolike razlike u cenama istih proizvoda i da mu nije jasno ko je spreman da ih kupuje po pojedinim zaista astronomskim cenama.

- Zaista ne znam ko kupuje iste proizvode po toliko višim cenama. Razumem da razlike mogu da budu do pet odsto, ali sve preko toga je zaista previše - kaže Bušatlija.

On dodaje da bi veća odstupanja donekle mogla da se objasne u situacijama kada se prodavnica nalazi u mestu gde nema konkurenciju.

- To bi moglo da bude opravdanje ako je prodavnica u delu grada ili naselju u kojem nema drugih marketa, pa kupci nemaju mnogo izbora. Međutim, i u takvim slučajevima razlike koje vidimo zaista su ogromne - zaključuje Bušatlija.