Predlog za izmenu zakona: Vojnicima i zemljoradnicima olakšice za penzije

Profesionalni vojnici po ugovoru mogli bi ubuduće u starosnu penziju kad i podoficiri i oficiri do čina potpukovnika. U prevodu to znači da bi prinadležnosti mogli da počnu da primaju sa najmanje 53 godine starosti i 40 godina staža. Upravo je ovo jedan od predloga za izmenu Nacrta penzijskog zakona čija rasprava traje do 6. jula. Do tada se preko sajta Ministarstva za rad i portala e-konsultacije mogu predložiti izmene i dopune, od kojih neke mogu ući i u konačni tekst Zakona o PIO. Deo odredbi se usklađuje sa pravilima Evropske unije i primenjivaće se tek po ulasku Srbije u EU.

Ono što najveći broj penzionera u Srbiji zanima je to da li će doći do ukidanja penala za prevremeno penzionisanje, ako ne sa 65, onda bar sa 70 godina, kako je više puta predložio i Socijalno-ekonomski savet, ali to sada nije uopšte predmet priče.

Novina će biti i za one koji obrađuju zemlju i to tako što će obavezno osiguranje obuhvatati nosioce porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti ili PDV. Takođe, uvodi se mogućnost mirovanja statusa osiguranika zbog elementarnih nepogoda, bolesti ili porodiljskog odsustva. To znači da poljoprivrednici više neće uplaćivati doprinose na najnižu osnovicu, zbog čega im je penzija i bila niska, već da će moći da registruju svoju proizvodnju i da uplaćuju u skladu sa zaradom, što bi im se odrazilo i na višu penziju.

Jovica Jakšić iz Asocijacije nezavisnih poljoprivrednika Srbije kaže za „Politiku” da, ukoliko ovi predlozi budu prihvaćeni, poljoprivrednici će imati više mogućnosti da uplaćuju sebi doprinose i da će im kao i samostalcima trebati minimum 15 godina radnog staža.

– S tim što bi trebalo pomoći i ženama koje su na porodiljskom i trudničkom bolovanju, jer će sve to ići u prilog povećanju broja onih koji će uplaćivati doprinose, kaže Jakšić.

Upitan zbog čega je neko nepisano pravilo da poljoprivrednici ne uplaćuju doprinose, kaže da mnogi nisu imali finansijskih mogućnosti, neki su izračunali da penziju neće ni doživeti jer je rad na polju vrlo težak, a neki su ostali i dužni penzijskom fondu.

– Bilo bi važno da se omogući reprogram duga tim ljudima koji su već uplaćivali sebi staž, ali onda su u besparici morali da prestanu. Njima se može otpisati deo kamate ili omogućiti reprogram duga, ili da samo plate glavnicu, pa ako žele da nastave da uplaćuju, dobro, ako ne, bar da izmire dug PIO fondu. To je jedini način da imaju overenu knjižicu, sada nemaju ni to.

Statistika PIO fonda pokazuje da je prema poslednjim dostupnim podacima prosečna penzija za mart iznosila 24.673 dinara i da je prima 121.824 poljoprivredna penzionera, dok manje od najniže penzije od 24.443,91 prima 82.719. Učešće ovih penzija u prosečnoj zaradi iznosi 20,3 odsto. Poljoprivrednici su zadovoljni takvim rešenjem – navodi Jakšić.

Nacrtom se precizira da se pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju ostvaruje nakon prestanka osiguranja, uz određene izuzetke za pojedine kategorije osiguranika i osobe koje su poslednje osiguranje imale u državama sa kojima Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju.

Jedna od značajnijih promena odnosi se na pravo na pomoć i negu drugog lica, koje se ubuduće eksplicitno uvodi među osigurane rizike sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Nacrt predviđa i nove kategorije osiguranika, uključujući osobe zaposlene kod stranih poslodavaca koji nemaju registrovano predstavništvo u Srbiji, pod uslovom da se na njih primenjuju domaći propisi u skladu sa evropskim pravilima koordinacije sistema socijalne sigurnosti.

Važna novina odnosi se na penzionere koji nakon odlaska u penziju nastave da rade. Predloženo je da korisnici starosne i prevremene starosne penzije koji nakon penzionisanja ostvare najmanje godinu dana dodatnog staža mogu da traže ponovno obračunavanje penzije. Fond PIO bi u tom slučaju utvrđivao novi, povoljniji iznos penzije.

Predviđene su i tehničke izmene koje se odnose na isplatu penzija, vođenje postupaka i usklađivanje zakona sa evropskim propisima. Tako se propisuje da se isplate vrše na tekući račun, dok se više članova zakona dopunjuje odredbama koje se odnose na koordinaciju sistema socijalne sigurnosti Evropske unije.

Nacrt zakona sadrži i predlog za izmenu odredbe koja se odnosi na isplatu naknade pogrebnih troškova. Naime, predlaže se da se ova naknada isplaćuje i za lice koje snosi troškove sahrane korisnika prava iz člana 223. i 225. Zakona (korisnici zatečenog prava po osnovu preostale radne sposobnosti, prva i treća kategorija invalidnosti). Na taj način se rešava problem koji postoji u praksi u vezi sa ovim pitanjem.

Prema predlogu, najveći deo zakona stupio bi na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku RS”, dok bi odredbe koje se odnose na primenu evropskih pravila počele da važe tek od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji.