Zimi greje, leti hladi: Ako gradite kuću, razmislite da je napravite od slame

U jeku sve izraženijih klimatskih promena i sve češćih vremenskih ekstrema, stručnjaci sve više ukazuju na značaj održive gradnje i korišćenja prirodnih materijala. Među rešenjima koja privlače pažnju nalazi se i gradnja kuća od slame, za koje stručnjaci tvrde da mogu biti energetski efikasne, dugotrajne i otporne na nepovoljne vremenske uslove.

Prema rečima graditelja prirodnih kuća Zorana Horvata, objekat od slame može da bude završen u toku jedne građevinske sezone, pod uslovom da investitor na vreme obezbedi potrebna sredstva.

- Temelji i drvena konstrukcija rade se u proleće, krov se završava do kraja juna, a zatim se ugrađuju sveže, kvalitetno presovane bale slame koje dolaze direktno sa njive - objasnio je Horvat.

On ističe da je danas najveći problem nedostatak majstora koji poznaju tradicionalne tehnike rada sa slamom i blatom

- Drvenu konstrukciju može da napravi svaki dobar tesar, ali su slamarenje i rad sa blatom gotovo zaboravljeni zanati - kaže Horvat.

Govoreći o otpornosti ovakvih objekata, navodi da su kuće od slame veoma stabilne zahvaljujući kombinaciji drvene konstrukcije, slame i sloja blata.

- Kada se sve pravilno ugradi, kuća postaje izuzetno čvrsta. Zbog manje mase bolje podnosi zemljotrese nego klasične betonske konstrukcije, a nakon završetka zidova vetar praktično ne može da je ugrozi - istakao je.

Jedna od čestih dilema odnosi se na trajnost slame kao građevinskog materijala. Horvat objašnjava da najveću opasnost predstavlja vlaga, dok u suvim uslovima slama može da traje veoma dugo.

- Ako nema vlage i požara, slama može da opstane vekovima. U egipatskim piramidama pronađena je slama stara oko 3.500 godina - rekao je.

Profesor Dušan Ignjatović objašnjava da slama ima odlična termoizolaciona svojstva zahvaljujući velikoj količini vazduha zarobljenog unutar bala.

- Debljina bala omogućava veoma dobru zaštitu od gubitaka toplote zimi i pregrevanja leti - naveo je Ignjatović.

Dodaje da se slama danas ne koristi samo u tradicionalnoj gradnji, već i kroz savremene industrijski proizvedene panele koji se ugrađuju kao prefabrikovani elementi.

Stručnjaci naglašavaju da otpornost kuće na klimatske promene ne zavisi isključivo od materijala od kojeg je izgrađena. Podjednako su važni projektovanje objekta, njegova orijentacija, prirodno provetravanje, zasenčenje i zelene površine u okruženju.

- Potrebno je voditi računa o položaju kuće, zaštiti od sunca i rasporedu zelenila. Sve to značajno utiče na temperaturu u objektu - objašnjava Ignjatović.

On podseća da su ljudi nekada gradili kuće koristeći materijale dostupne u svom okruženju i prilagođavali ih lokalnim klimatskim uslovima, dok se danas često grade gotovo identični objekti bez obzira na razlike u podneblju.

Govoreći o energetskoj efikasnosti, Ignjatović ističe da nisu presudni samo debeli zidovi, već i termička masa objekta i kvalitetna zaštita od sunčevog zračenja.

Kao primer navodi zemlje poput Španije i Portugala, gde se decenijama koriste duboke senke, uske ulice, roletne i drugi sistemi zasenčenja kako bi se smanjilo zagrevanje objekata tokom leta.

Stručnjaci upozoravaju i na sve izraženiji efekat urbanih toplotnih ostrva, zbog kojeg su temperature u gradovima često nekoliko stepeni više nego u okolnim ruralnim sredinama, jer beton i asfalt tokom dana akumuliraju toplotu, a zatim je oslobađaju tokom noći.

Zaključuju da će budućnost gradnje sve više počivati na kombinaciji prirodnih materijala, kvalitetne termoizolacije, zelenih površina i pažljivo projektovanih objekata, a ne samo na izboru jednog građevinskog materijala.