Početna plata i do 150.000 dinara, a studenti ih zaobilaze: Ovo su fakulteti na kojima su ostala prazna budžetska mesta

Trka za "popularnim" diplomama

Svake godine u ovo vreme ponavlja se gotovo ista slika. Ispred pojedinih fakulteta stvaraju se redovi kandidata, traži se mesto više, a prijemni ispiti postaju prava mala borba za budućnost.

Istovremeno, na drugim državnim fakultetima ostaju desetine, pa čak i stotine slobodnih mesta na budžetu.

Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je reč o smerovima koji ne nude perspektivu. Međutim, podaci pokazuju upravo suprotno. Neki od njih vode do zanimanja koja su među najtraženijima u Srbiji, a početne plate već nakon diplomiranja mogu da dostignu oko 150.000 dinara.

To otvara pitanje zbog čega mladi godinama biraju ono što je popularno, umesto onoga što tržište rada zaista traži.

Fakultet na kojem ima mesta za skoro svakoga

Jedan od najboljih primera ove godine jeste Šumarski fakultet.

Od planiranih 300 brucoša prijavilo se svega 128 kandidata, dok je smer Tehnologija drveta ostao gotovo prazan. Za čak 100 mesta konkurisalo je samo 27 maturanata.

Na prvi pogled možda ne zvuči atraktivno, ali upravo ova diploma danas otvara vrata jednoj od najstabilnijih industrija.

Inženjeri drvne tehnologije rade u proizvodnji nameštaja, projektovanju, razvoju novih materijala, izvozu i trgovini, a mnogi veoma brzo pokreću sopstveni posao.

Prema procenama ljudi iz struke, početna primanja mladih inženjera mogu da dostignu oko 150.000 dinara, dok sa iskustvom zarade postaju znatno veće.

Industrija prerade drveta u Srbiji zapošljava desetine hiljada ljudi, a kvalifikovanih stručnjaka i dalje nema dovoljno.

Defektolozi imaju posla više nego ikada

Još jedan paradoks vidi se na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Najveće interesovanje vlada za logopediju, dok pojedini smerovi iz oblasti defektologije i dalje imaju slobodna mesta.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da je potreba za defektolozima danas veća nego ikada.

Sve više dece i odraslih zahteva stručnu podršku u razvoju, učenju i socijalizaciji, zbog čega broj privatnih ordinacija i razvojnih centara neprestano raste.

Iskusni defektolozi navode da se jedan terapijski čas često naplaćuje oko 30 evra, dok oni koji izgrade ime i rade u većim gradovima ostvaruju i znatno veća primanja.

Drugim rečima, posao postoji, ali interesovanje budućih studenata ne prati potrebe tržišta.

Zanimanja budućnosti koja niko neće

Lista smerova sa malim brojem prijavljenih kandidata ove godine prilično je duga.

Među njima su ekologija, zaštita životne sredine, meteorologija, hidrogeologija, geofizika, rudarstvo, inženjerstvo materijala, biotehnički i informacioni inženjering, agroekonomija, biljna proizvodnja, prostorno planiranje, demografija, pa čak i arheologija.

Na pojedinim smerovima situacija je gotovo neverovatna.

Na Geofizici se prijavio samo jedan kandidat, dok su Meteorologija, Metalurško inženjerstvo i Inženjerstvo materijala takođe ostali gotovo prazni.

U vremenu klimatskih promena, razvoja novih tehnologija, energetske tranzicije i digitalizacije upravo bi ova zanimanja mogla da postanu među najtraženijima u narednim godinama.

Mladi često biraju ime fakulteta, a ne profesiju

Stručnjaci godinama upozoravaju da maturanti često upisuju fakultete prema popularnosti ili društvenom statusu, a mnogo ređe analiziraju kakve ih mogućnosti čekaju nakon diplomiranja.

Popularni smerovi jesu privlačni, ali konkurencija za posao nakon završetka studija neretko bude mnogo veća nego što su očekivali.

S druge strane, manje tražene profesije često nude ono što je danas najvrednije – sigurno zaposlenje, mogućnost brzog napredovanja i značajno veću zaradu nego što mnogi pretpostavljaju.

Najveća greška pravi se pre upisa

Upis fakulteta nije izbor samo naredne četiri godine, već često određuje čitavu karijeru.

Zato stručnjaci savetuju da budući studenti, osim afiniteta, obavezno prouče i stanje na tržištu rada, potrebe privrede i mogućnosti zapošljavanja, jer diploma nije cilj sama po sebi.

Prava vrednost obrazovanja vidi se tek onda kada znanje postane profesija koja omogućava kvalitetan život.

A upravo među smerovima koji su ove godine ostali gotovo prazni kriju se neka od zanimanja koja bi za nekoliko godina mogla biti među najtraženijima u Srbiji.