Otkrivamo koliko poslodavca košta radnik sa platom od 90.000 dinara?

Jedna od najvećih zabluda u svetu rada jeste da plata predstavlja jedini trošak zaposlenog. U praksi, poslodavac ne plaća samo ono što zaposleni primi na račun, već i čitav niz zakonskih obaveza koje prate svaku isplatu zarade.

Zbog toga se često dešava da zaposleni smatraju kako firma izdvaja tačno onoliko koliko oni dobiju, dok poslodavci ukazuju da su njihovi stvarni troškovi znatno viši.

Šta čini cenu jednog zaposlenog?

Kada se govori o ukupnom trošku zaposlenog, potrebno je razlikovati neto platu – iznos koji radnik dobija na račun – od bruto zarade i ukupnog troška koji snosi poslodavac.

Na taj iznos obračunavaju se porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji finansiraju penzioni sistem, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Deo tih obaveza obračunava se iz zarade zaposlenog, dok deo predstavlja dodatni trošak poslodavca.

Drugim rečima, između iznosa koji zaposleni vidi na svom bankovnom računu i iznosa koji firma izdvaja postoji značajna razlika.

Plata nije jedini mesečni trošak

Osim zakonskih davanja, mnoge kompanije imaju i dodatne izdatke koji nisu odmah vidljivi.

To mogu biti:

• troškovi obuke i stručnog usavršavanja,

• službeni telefon i računar,

• službeni automobil za određene pozicije,

• privatno zdravstveno osiguranje,

• naknade za prevoz,

• regres i druga davanja kada su predviđena internim aktima ili kolektivnim ugovorima,

• zaštitna oprema za radnike,

• troškovi kancelarijskog prostora, električne energije i opreme.

Sve to ulazi u ukupnu cenu zaposlenog, iako nije deo njegove mesečne plate i svi ti troškovi poslodavca koštaju 65% što bi u slučaju plate od 90.000 dinara, bilo 58.500 dinara. 

Zašto poslodavci često govore o opterećenju na zarade?

Privrednici godinama ukazuju da visoki troškovi rada predstavljaju jedan od najvećih izazova poslovanja.

Posebno je to izraženo kod malih i srednjih preduzeća, kojima svaki novi zaposleni predstavlja ozbiljnu finansijsku odluku. Pored same zarade, potrebno je obezbediti prostor za rad, opremu, administraciju i redovno izmirivati sve zakonske obaveze.

Zbog toga zapošljavanje nije samo pitanje potrebe za novim radnikom, već i procene da li kompanija dugoročno može da iznese sve troškove.

Zašto zaposleni često misle da poslodavci preteruju?

S druge strane, zaposleni uglavnom posmatraju ono što im svakog meseca legne na račun.

Kada čuju da firma za njih izdvaja znatno više, mnogima nije jasno gde taj novac odlazi. Razlog je jednostavan – najveći deo tih sredstava nikada ne prolazi kroz njihov račun, već se uplaćuje državi kroz poreze i doprinose ili se koristi za druge troškove poslovanja.

Zbog toga se često stvara pogrešan utisak da poslodavci namerno umanjuju značaj plata, iako je ukupna računica znatno složenija.

Dobar radnik danas je najveća investicija

Poslednjih godina tržište rada u Srbiji značajno se promenilo. Zbog nedostatka kvalifikovanih radnika kompanije su prinuđene da nude veće zarade, bonuse i bolje uslove rada kako bi zadržale zaposlene.

To znači da ukupni trošak jednog radnika raste ne samo zbog zakonskih obaveza, već i zbog potrebe da se ostane konkurentan na tržištu rada.

Mnoge firme danas nude privatno zdravstveno osiguranje, fleksibilno radno vreme, dodatne dane odmora, plaćene obuke i druge beneficije koje povećavaju ukupan izdatak za zaposlenog.

Šta je važno da razumeju i radnici i poslodavci?

Razumevanje strukture troškova rada važno je za obe strane.

Zaposleni imaju pravo da znaju kako se obračunava njihova zarada i koja davanja odlaze državi, dok poslodavci moraju jasno da planiraju ukupne troškove zapošljavanja, a ne samo neto platu.

Tek kada se posmatra kompletna slika, postaje jasno zašto plata od 90.000 dinara nije isto što i trošak od 90.000 dinara.

Transparentnost gradi poverenje

Sve više kompanija zaposlenima pokazuje obračun zarade i objašnjava šta čini ukupan trošak rada. Takva praksa doprinosi većem poverenju i boljem razumevanju odnosa između zaposlenih i poslodavaca.

Na kraju, nije najvažnije samo kolika je plata, već i koliko kompanija ulaže u svog radnika kroz sigurnost, razvoj, uslove rada i dugoročnu stabilnost zaposlenja.