Republički zavod za statistiku: U prvoj polovini 2026. rast izvoza i poboljšanje trgovinskog bilansa

Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u periodu januar–maj iznosila je 32,37 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći doprinos pozitivnim trendovima dao je izvoz, koji je porastao za 7,7 odsto i dostigao 14,69 milijardi evra. Uvoz je istovremeno rastao znatno sporije, za svega 1 odsto, na 17,67 milijardi evra.

Kao posledica takvog odnosa, spoljnotrgovinski deficit je smanjen za gotovo četvrtinu i iznosio je 2,97 milijardi evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 83,1 odsto. To ukazuje na poboljšanje spoljne ravnoteže u odnosu na prethodnu godinu, pre svega zahvaljujući jačanju izvozne strane privrede.

Strukturno posmatrano, Evropska unija i dalje dominira u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, sa udelom od 58,8 odsto ukupne trgovine. Značajnu ulogu imaju i zemlje CEFTA regiona, gde Srbija ostvaruje izrazit suficit, posebno u razmeni sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom. Nasuprot tome, najveći deficit beleži se u trgovini sa Kinom, ali i sa Turskom i Poljskom, što ukazuje na visoku uvoznu zavisnost u određenim segmentima, naročito u oblasti tehnologije i industrijskih proizvoda.

Za razliku od spoljne trgovine, industrijska proizvodnja pokazuje znatno skromniju dinamiku. U maju 2026. godine zabeležen je minimalan rast od 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u periodu januar–maj rast iznosio 0,6 odsto. Međutim, mesečni pokazatelji ukazuju na usporavanje, jer je u maju u odnosu na april došlo do pada od 1,7 odsto.

U okviru industrije, najpozitivniji doprinos dali su sektori poput proizvodnje motornih vozila, koksa i derivata nafte, eksploatacije uglja i hemijske industrije, dok je pad zabeležen u snabdevanju električnom energijom, gasom i klimatizaciji, što je imalo značajan negativan uticaj na ukupne rezultate.

Sve u svemu, podaci ukazuju na ekonomiju koja beleži solidne rezultate u spoljnoj trgovini, ali i dalje pokazuje slabiju i neujednačenu industrijsku aktivnost, uz zavisnost od pojedinih sektora i tržišta.