Šta se dešava sa kreditom kada neko umre? Mnogi misle da dug nestaje sa čovekom, ali istina je drugačija

Da li naslednici moraju da vraćaju dugove preminulog, šta se dešava sa stambenim kreditom i kada banka može da potražuje novac od porodice? Ovo su pitanja o kojima većina ljudi razmišlja tek kada se nađe u toj situaciji.

Jedna od najčešćih zabluda

Kada se povede razgovor o kreditima, često se može čuti rečenica:

„Ako čovek umre, dug prestaje da postoji.“

Nažalost, stvari nisu tako jednostavne.

Smrću dužnika ne nestaju automatski ni kredit ni druge finansijske obaveze. Dug ostaje deo zaostavštine i ulazi u ostavinski postupak zajedno sa stanovima, kućama, automobilima, štednjom i ostalom imovinom.

Drugim rečima, naslednici ne nasleđuju samo ono što je ostalo iza preminulog, već i njegove obaveze.

Da li naslednici moraju da vraćaju kredit?

Odgovor je DA, ali pod određenim uslovima.

Naslednici odgovaraju za dugove preminulog samo do visine vrednosti imovine koju su nasledili. To znači da niko ne može da nasledi dug veći od vrednosti nasledstva koje je primio.

Na primer, ako nasledite stan vredan 50.000 evra, a pokojnik je banci dugovao 10.000 evra, banka ima pravo da potražuje taj iznos iz nasleđene imovine.

Međutim, ukoliko je dug veći od vrednosti nasleđene imovine, naslednik ne odgovara svojom ličnom imovinom za razliku.

Vladimir Vasić, konsultant za finansije takođe kaže da kada neko premine, kredit ne nestaje, ali objašnjava pod kojim uslovima i kako može da se vrati.

- Dug ne prelazi automatski na decu ili supružnika. Prvo se gleda da li je osoba ostavila neku imovinu. Ako jeste, dug se namiruje iz te imovine. Ako postoji životno osiguranje uz kredit, ono često otplati preostali dug. Ako je neko bio žirant ili solidarni dužnik, onda i on može imati obavezu prema banci. Zato je važno znati da porodica ne nasleđuje dugove više nego što je nasledila imovine - kaže on.

Šta se dešava sa stambenim kreditom?

Kod stambenih kredita situacija je nešto drugačija.

Većina banaka zahteva da korisnici stambenih kredita imaju životno osiguranje ili osiguranje kredita za slučaj smrti. Ukoliko takva polisa postoji i ispunjeni su svi uslovi ugovora, osiguravajuća kuća može isplatiti preostali dug banci.

To u velikom broju slučajeva znači da porodica zadržava nekretninu bez obaveze da nastavi otplatu kredita.

Međutim, važno je znati da svaka polisa ima svoja pravila i ograničenja, zbog čega stručnjaci savetuju da se uslovi pažljivo pročitaju prilikom potpisivanja ugovora.

Šta ako nema osiguranja?

Ako kredit nije pokriven osiguranjem, dug postaje deo ostavine i tada naslednici imaju nekoliko mogućnosti.

Mogu prihvatiti nasledstvo i preuzeti obaveze koje uz njega dolaze. Mogu se dogovoriti sa bankom o nastavku otplate ili prodaji imovine iz koje će se dug namiriti.

Postoji i mogućnost odricanja od nasledstva.

U tom slučaju osoba se odriče i imovine i dugova koji su deo zaostavštine.

Mogu li naslednici da odbiju nasledstvo?

Nalednici mogu da odbiju nasledstvo.

Zakon omogućava naslednicima da se odreknu nasledstva tokom ostavinskog postupka.

To se najčešće događa kada su dugovi veći od imovine koja se nasleđuje.

Pravnici ističu da je u takvim situacijama važno dobro proceniti vrednost celokupne zaostavštine pre donošenja odluke, jer jednom kada se nasledstvo prihvati, prihvataju se i prava i obaveze koje uz njega dolaze.

Dugovi nisu samo krediti

Kada se govori o nasleđivanju dugova, većina ljudi pomisli na bankarske kredite. Međutim, u ostavinsku masu mogu ući i druga dugovanja.

- Neplaćeni računi.

- Poreske obaveze.

- Dugovanja prema komunalnim preduzećima.

- Privatni dugovi koji mogu biti dokazani.

Sve to može postati predmet ostavinskog postupka.

Zašto je važno razgovarati o ovome?

Iako većina ljudi izbegava teme poput smrti, testamenta i nasledstva, stručnjaci upozoravaju da upravo takvi razgovori mogu sprečiti velike probleme u budućnosti.

Mnoge porodice tek nakon smrti člana saznaju da postoji kredit, dugovanje ili hipoteka za koju nisu ni znale. Tada se, pored tuge, suočavaju i sa ozbiljnim finansijskim pitanjima.

Dug ne nestaje, ali ni zakon nije nemilosrdan

Najvažnije je znati da smrt ne briše automatski finansijske obaveze. Ipak, zakon istovremeno štiti naslednike i ne dozvoljava da oni budu opterećeni dugovima koji višestruko prevazilaze vrednost onoga što su nasledili.

Zato stručnjaci savetuju da se ljudi na vreme informišu o svojim pravima, uslovima kredita i mogućnostima osiguranja, jer kada neko ode, porodica bi trebalo da se bavi uspomenama i sećanjima, a ne da tek tada otkriva kakvi ih finansijski problemi čekaju.