Nemoguća misija: MMF traži da EPS smanji broj zaposlenih, ali i da javna preduzeća plaćaju račune za struju!

U najnovijem izveštaju o trećoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), MMF ističe da održiva reforma energetskog sektora postaje sve važnija zbog rizika za energetsku bezbednost i povišenih cena energenata. Zato insistiraju na jačanju finansijske pozicije energetskih državnih preduzeća kako bi se stvorio prostor za neophodne investicije i smanjili fiskalni rizici.

- Proces restrukturiranja u EPS-u trebalo bi da se ubrza kako bi se na vreme sprovela racionalizacija broja zaposlenih i unapredilo korporativno upravljanje uoči planiranih velikih investicionih ciklusa. Takođe, važno je nastaviti sa prilagođavanjem cena električne energije nivou koji omogućava pokrivanje troškova, kao i sa jačanjem discipline u plaćanju među najvećim dužnicima, što je od suštinskog značaja za finansijsku održivost sektora. Dugotrajno neizmirivanje računa za energiju, naročito od strane državnih preduzeća i lokalnih samouprava, mora biti odlučno rešeno. Istovremeno, potrebno je nastaviti sa ciljanim merama podrške za energetski ugrožena domaćinstva - navodi se u jučerašnjem saopštenju MMF-a.

Ukazuju da su fiskalni rizici u Srbiji povišeni, pa konkretno upiru prst na Puteve Srbije i Grad Beograd.

- Fiskalni rizici koji proizlaze iz poslovanja javnih subjekata zahtevaju kontinuiranu pažnju. Dospela, a neizmirena dugovanja "Puteva Srbije" trebalo bi trajno rešiti kroz jači nadzor i strožu kontrolu rashoda, uz istovremeno sprovođenje mera kojima bi se operativne obaveze uskladile sa prihodima. Takođe, tekuću procenu finansijskog stanja Grada Beograda potrebno je što pre okončati kako bi se fiskalni rizici blagovremeno ublažili pre početka narednog budžetskog ciklusa - navodi se u izveštaju MMF-a.

Ekonomista Milan Kovačević za Direktno.rs ocenjuje da EPS već duže vreme postupa suprotno preporukama MMF-a, posebno kada je reč o transparentnosti poslovanja i korporativnom upravljanju.

- U EPS-u su već krenuli u potpuno suprotnom smeru od onoga što preporučuje MMF. Poništene su akcije malih akcionara i preduzeće je praktično ponovo vraćeno pod punu kontrolu države. Šteta je što je to urađeno, jer je status javnog akcionarskog društva podrazumevao veću transparentnost i obavezu objavljivanja podataka, što bi predstavljalo dodatni podsticaj za bolje poslovanje - kaže Kovačević.

On ističe da je problem viška zaposlenih u EPS-u prisutan godinama i da ne vidi naznake da će on uskoro biti rešen.

- U EPS-u odavno postoji višak zaposlenih, a bojim se da će se takva praksa nastaviti, pa čak i da će biti dodatnog zapošljavanja. To je jedan od ključnih problema na koji se godinama ukazuje, ali bez vidljivih rezultata - ističe Kovačević.

Govoreći o problemu neplaćanja električne energije od strane javnih subjekata, Kovačević smatra da je neophodno urediti sistem finansiranja lokalnih samouprava.

- Potrebno je mnogo bolje rasporediti javne finansije. Opštine uglavnom imaju ograničene izvore prihoda, pre svega od poreza na imovinu, ali to ne može biti opravdanje za neizmirivanje obaveza. Mnoge lokalne samouprave ne plaćaju ni javnu rasvetu, iako bi morale. Ukoliko postoje socijalni razlozi zbog kojih određeni korisnici ne mogu da plaćaju energiju, onda to treba rešavati kroz posebne fondove i ciljane programe pomoći, a ne kroz tolerisanje neplaćanja računa - ukazuje Kovačević.

Prema njegovim rečima, preporuke MMF-a ne bi trebalo olako zanemarivati.

- MMF jeste ovde u funkciji avetnika, ali njegove preporuke bi trebalo mnogo ozbiljnije razmatrati i u većoj meri uvažavati, naročito kada se odnose na dugoročnu održivost javnih finansija i poslovanje državnih preduzeća - zaključio je Kovačević.