Zabrinjavajuće: preko 55 odsto odraslih u Srbiji ima problem s debljinom!

Gojaznost više nije estetski problem pojedinca, već ozbiljna zdravstvena i ekonomska kriza koja tiho pritiska naš zdravstveni sistem.

​Gde se Srbija nalazi na mapi gojaznosti, zašto nam se „lepe“ kilogrami i da li kao društvo radimo dovoljno da to promenimo?

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Svetske zdravstvene organizacije pokazuju zabrinjavajući trend. Mi nismo samo „narod koji voli dobro da pojede“ - mi smo nacija u ozbiljnom riziku.

​Preko 55% odraslog stanovništva u Srbiji ima problem sa prekomernom težinom (indeks telesne mase BMI > 25). Svaki peti građanin je gojazan - oko 20% populacije spada u kategoriju medicinske gojaznosti (BMI > 30).

​Najveći problem su deca i taj podatak posebno alarmira da svako treće dete u Srbiji ima višak kilograma ili je gojazno. Brza hrana, gazirana pića i sati provedeni ispred ekrana zamenili su školska dvorišta i sportske terene.

Stručnjaci upozoravaju da je naš stil života idealan recept za gojaznost. Tradicionalna ishrana bogata mastima i ugljenim hidratima, hronični stres, manjak sna i - iznad svega - fizička neaktivnost (manje od 10% stanovništva se aktivno ili rekreativno bavi sportom) doveli su nas na vrh evropskih lista po broju kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Pitanje je - da li samo konstatujemo problem ili nešto zaista menjamo? Odgovor je kompleksan. Država i stručna javnost preduzimaju određene korake, ali se čini da i dalje kaskamo za problemom.

Da bismo preokrenuli ovaj trend, kozmetičke promene nisu dovoljne. Borba protiv gojaznosti nije borba za manji broj na vagi, već borba za duži i kvalitetniji život. Dok država ne pooštri regulative, a mi kao pojedinci ne shvatimo da je zdravlje na viljušci (i u patikama za trčanje), vaga u Srbiji će nastaviti da pokazuje - višak.