Tržište nekretnina ne zna za krizu! Prodaja stanova porasla za 5,5 odsto, dostigla rekordnu vrednost od 8,1 milijardu evra!

Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, tržište stanova zabeležilo je porast aktivnosti u odnosu na 2024. godinu, mereno rastom broja kupoprodajnih ugovora od 5,5 odsto i rastom vrednosti tržišta od 17,4 odsto.

- Osim stanova, tržišna vrednost garažnih prostora porasla je za 17,3 odsto, uz smanjenje broja ugovora od 4,8 odsto. Segment kuća takođe pokazuje porast vrednosti za 8,8 odsto i blago smanjenje broja ugovora za 1,4 odsto. I kod poslovnih prostora uočen je umeren rast broja ugovora (1,2%) i vrednosti tržišta (3,8%) - navode podaci RZS.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 4,8 milijardi evra i udelom od 60 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Istovremeno, za kupovinu kuća izdvojeno je 655,5 miliona evra (8,1%), a za poslovne prostore 337,8 miliona evra (4,2%).

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova na nivou Srbije, sa udelom od 53 odsto, a ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68%), kao i u vrednosti poslovnih prostora (48%).

S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa kuća (41%) i vikendica (54%).

Ekonomista Ljubodrag Savić za Direktno.rs ocenjuje da je tržište nekretnina specifično jer na njemu uglavnom učestvuju platežno sposobni građani, kojih pak nema mnogo.

- Možemo govoriti o dve kategorije kupaca. Prvu čine ljudi koji su godinama štedeli, uzeli kredit ili prodali neku imovinu kako bi kupili stan. Takvih je manje. Drugu grupu čine oni koji su imali uspešne biznise, pošteno zarađivali, ali i pojedinci koji su na različite načine dolazili do novca. Upravo taj sloj stanovništva stvara dodatni pritisak na tržište stanogradnje - navodi Savić.

Ne treba zanemariti, ističe, ni činjenicu da među kupcima nisu samo građani Srbije.

- Ima dosta ljudi iz regiona, pa možda čak i više nego što mislimo, koji su legalno zaradili novac i procenili da im je ulaganje u nekretnine trenutno najisplativija opcija. Verujem da država kontroliše poreklo novca, ali je reč o kategoriji ljudi koja raspolaže viškom kapitala i traži siguran način da ga sačuva i uveća. A kada neko ima višak novca, najčešće ga ulaže u stanove - kaže Savić.

Naravno, ukazuje, ima i onih koji kupuju zlato ili devize, ali se od perioda pandemije koronavirusa pokazalo da su nekretnine ostale jedna od najatraktivnijih investicija.

- Mnogi koji su ranije poslovali u sivoj zoni tada su se suočili sa padom tražnje i pokušavali da sačuvaju kapital, pa su deo novca usmerili upravo ka nekretninama. Pokazalo se da nisu pogrešili. Bez obzira na povremene oscilacije ponude i tražnje, cene stanova dugoročno beleže rast, pa su vlasnici nekretnina uglavnom ostvarivali dobit - kaže Savić.

Napominje da ne treba zaboraviti ni program državne pomoći mladima za kupovinu prvog stana.

- Koliko znam, podneto je između pet i šest hiljada zahteva, što nikako nije zanemarljiva brojka i svakako je doprinelo većoj aktivnosti na tržištu. Kada se sve sabere, na osnovu podataka o prometu nekretnina moglo bi se zaključiti da društvo napreduje i da postoji visok nivo prosperiteta. Međutim, treba imati u vidu da se takvi pokazatelji odnose na relativno mali procenat građana koji imaju dovoljno sredstava da investiraju u nekretnine - konstatuje Savić.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević za Direktno.rs navodi da određeni državni podsticaji i mere svakako mogu da doprinesu većoj realizaciji kupoprodaja i da ohrabre one koji su i ranije planirali da kupe nekretninu, ali su odlagali tu odluku.

- Ipak, rast prometa na tržištu nekretnina u izvesnoj meri je očekivan i predstavlja dugoročan trend. Dolaze nove generacije koje rešavaju stambeno pitanje, a sve češće se dešava da porodice prodaju jedan i kupuju više stanova, bilo za sopstvene potrebe, bilo kao vid investicije. Zbog toga je izvesno da će tržište nastaviti da raste - ukazuje Kovačević.

Međutim, ističe, ne bi rekao da je reč o naročito velikom skoku.

- Rast prometa nekretnina nije značajno veći od kretanja drugih ekonomskih pokazatelja, poput rasta bruto domaćeg proizvoda. Zbog toga se može oceniti da su ovakvi rezultati uglavnom u granicama očekivanog i da ne predstavljaju iznenađenje - zaključio je on.