"Dogovor sa MOL-om ne rešava ništa": Stručnjaci ukazuju u čijim rukama je sudbina NIS-a!

Srbija je naime, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, postigla dogovor sa MOL-om - Pančevačka rafinerija nastaviće da radi u najmanje istom obimu kao i dosad, a Srbija će kupiti još pet odsto akcija u NIS-u i steći veća upravljačka prava.

No, tek predstoji oni najvažnije - da "Gaspromnjeft" pristane da proda NIS mađarskoj kompaniji, te da američka kancelarija OFAK odobri tu transakciju.

Stručnjak za razvoj i investicije, ekonomista Mahmud Bušatlija za Direktno.rs ocenjuje da ne vidi konkretan benefit postignutih dogovora.

- Ako Srbija zaista planira da kupi dodatnih pet odsto akcija NIS-a, ne vidim da time dobija bilo kakvu suštinsku prednost. Naprotiv, na taj način se praktično pomaže mađarskoj strani, jer će oni za tih pet procenata dobiti određeni iznos novca, smanjiti sopstveno ulaganje, a pritom će im i dalje ostati većinski paket od 51 odsto akcija i puna kontrola nad kompanijom - ističe Bušatlija.

Dakle, napominje, kupovina dodatnih akcija ne znači automatski i veća upravljačka prava.

- Sa pet procenata više Srbija neće biti u poziciji da utiče na ključne poslovne odluke, niti će moći da natera većinskog vlasnika da vodi poslovnu politiku u skladu sa interesima naše države. Takođe, ne treba zaboraviti ni da MOL nije toliko velika kompanija a već ima svoje rafinerije - ukazuje Bušatlija.

Kada je reč o eventualnom odobrenju američkog OFAK-a, Bušatlija kaže da ovaj dogovor za to ne znači ništa, te da je prodaja MOL-u i dalje neizvesna.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, Nebojša Atanacković, za Direktno.rs kaže da se u javnosti govori o različitim modelima i rešenjima za NIS, ali da očito dalje funkcionisanje rafinerije u Pančevu nikada nije bilo jedino, pa ni najvažnije pitanje.

- Ključ svega bio je stav ruske strane – da li su spremni da prodaju svoj udeo ili ne. Tek nakon toga dolazi pitanje kako će na takvu transakciju reagovati američke institucije i da li će dati potrebna odobrenja - navodi Atanacković.

Iako se može se reći da je jedna faza ovog procesa sada završena, on ističe da tek predstoje najvažnije odluke koje će pokazati kakva će biti budućnost kompanije i kakav će položaj Srbija imati u celoj priči.

- Kada je reč o mogućnosti da Srbija poveća svoj vlasnički udeo za dodatnih pet odsto, to svakako donekle popravlja poziciju države, ali ne u meri da bi mogla značajno da utiče na donošenje ključnih odluka. Takav procenat nije dovoljan da sutra odlučujete o strateškim pravcima razvoja kompanije ili da presudno utičete na njeno poslovanje. Treba imati u vidu i da bi novom većinskom vlasniku, ukoliko do promene dođe, ekonomski moglo biti isplativije da povećava proizvodnju u sopstvenim rafinerijama nego u Pančevu - ukazuje on.

Atanacković smatra da bi najpovoljnije rešenje bilo bi da su odnosi Srbije i Rusije ostali dovoljno bliski da je ruska strana bila spremna da deo svojih prava i uticaja ustupi Srbiji pod povoljnijim uslovima.

- Ovako, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve će konkretne posledice imati po NIS i energetsku bezbednost zemlje - zaključio je on.

Kako je objavila ministarka Đedović Handanović, dogovor između Srbije i MOL-a između ostalog, predviđa da ukoliko "Gaspromnjeft" napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAK odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u što će državi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima, kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao.