Slika srpske prosvete u brojkama: Za 10 godina nestalo 220 škola!

U Srbiji trenutno radi nešto više od 1.600 matičnih osnovnih i srednjih škola, ali kada se u računicu ubace i izdvojena odeljenja, ta brojka premašuje 3.500 objekata u kojima se svakodnevno zvoni za početak časa.

Međutim, trendovi pokazuju da se mreža škola smanjuje. Šta kažu zvanične brojke - koliko škola imamo, koliko ih je "nestalo" i šta se krije iza prosvetne statistike?

Prema najnovijim podacima RZS-a za tekuću školsku godinu, osnovno obrazovanje u Srbiji realizuje se u 1.134 redovne matične osnovne škole. Pored njih, aktivno radi i 46 škola za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i 37 škola za obrazovanje odraslih.

Ipak, realna slika na terenu obuhvata takozvana izdvojena odeljenja (područne seoske škole). Kada se matici pribroje sva izdvojena odeljenja, nastava se ukupno izvodi na oko 3.200 lokacija širom Srbije.

Šta se ugasilo? Upoređujući podatke od pre 10 godina, Srbija je izgubila više od 220 osnovnih škola (matičnih i izdvojenih odeljenja zajedno).

Zašto ne postoje "prazne škole"? Ministarstvo prosvete zakonski ne drži škole u statusu "privremeno ne radi". Ako u nekom selu nema dece, to izdvojeno odeljenje se formalno zatvara ili stavlja u mirovanje, a objekat menja namenu (češće propada ili se koristi za potrebe mesne zajednice). Pravno gledano, sve škole koje su registrovane - aktivno rade i u njima se odvija nastava.

Srednjoškolsko obrazovanje u Srbiji trenutno se odvija u 493 redovne škole (od čega je 451 državna i 42 privatne), uz 25 državnih škola za učenike sa smetnjama u razvoju. Zanimljivo je da je broj srednjih škola u poslednjoj deceniji ostao relativno stabilan (čak je zabeležen blagi porast zbog otvaranja privatnih ustanova), ali se unutar samih škola drastično smanjio broj odeljenja i učenika.

Podatak da u klupama sedi skoro 90.000 đaka manje nego pre 10 godina glavni je razlog zašto se mreža škola "tanji". Najveći udarac trpe seoske sredine. Spajanje škola u praksi znači da se dve ili više škola pravno spoje pod jedno ime i jednog direktora radi uštede u administraciji, iako fizički objekti nastavljaju da primaju ono malo preostalih učenika.

Prosveta se tako nalazi pred stalnim izazovom: Kako održati školu u mestu koje ima svega dva ili tri prvaka, a sa druge strane, kako opravdati ekonomske troškove održavanja sistema u sredinama koje polako nestaju sa geografske karte.