Nafta na svetskom tržištu pojeftinila preko 1.300 dinara! Zašto ne padaju cene goriva i u Srbiji?!

Naime, 22. maja cena nafte tipa Brent iznosila je oko 105 dolara po barelu. U istom danu cena evro dizela iznosila je 225 dinara. Naredne nedelje, 29. maja, sirova nafta Brent koštala je oko 94 dolara po barelu, dok je cena evro dizela u Srbiji bila 222 dinara. U petak, 5. juna. nasta Brent je iznosila približno 92,5 dolara za barel, dok je cena evro dizela kod nas ostala na nivou od 222 dinara.

Na svetskim tržištima nafta je u ovom periodu značajno pojeftinila, precizno, za 1.325 dinara, dok je kod nas gorivo pojeftinilo za skromna tri dinara.

Istovremeno, na snazi je i ograničenje akciza u Srbiji. Vlada Srbije produžila je Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte do 14. juna.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, Nebojša Atanacković, za Direktno.rs kaže da zaista nije jasno kako se kod nas formiraju cene goriva.

- Kada pokušavate da procenite cenu bilo koje robe, pa i goriva, a ne vidite jasnu vezu između kretanja ulaznih troškova i krajnje cene, čovek zaista ostane zbunjen. Postavlja se pitanje zašto nešto košta toliko koliko košta, ako ne postoji vidljivo opravdanje za takvu cenu - ukazuje Atanacković.

Jednostavno, ističe, nemamo dovoljno jasan uvid u sve parametre, niti raspolažemo sa dovoljno podataka.

- Čak ni oni koji se bave analizama ovog tržišta ne mogu sa sigurnošću da daju precizan odgovor. Da imam precizne podatke, mogao bih i precizno da objasnim kako se dolazi do konačne cene. No, ovo neslaganje između pada cena na svetskom tržištu i kretanja cena kod nas može delimično da se objasni činjenicom da cena sirove nafte od 92 dolara po barelu ne znači automatski i određenu cenu goriva na pumpama. Kada se uzmu u obzir realni troškovi dopremanja, prerade u Pančevu i drugi elementi, ne može se jednostavno izvesti tačan rezultat - navodi Atanacković.

Dodaje i da se berzanske cene sirove nafte koje se objavljuju odnose na ugovore za buduće isporuke, često i dva meseca unapred.

- Po pravilu, kod formiranja domaćih cena trebalo bi polaziti od berzanske cene prerađenih derivata na Mediteranu, a ne samo od cene sirove nafte. Tek nakon toga, kroz određenu formulu, može da se dođe do procene kolika bi cena trebalo da bude na našem tržištu - kaže Atanacković.

Napominje pak da bi trebalo uzeti u obzir i smanjenje akciza, pa bi, ističe, i taj faktor morao da utiče na konačnu cenu.

- Imali smo i unapred kupljene rezerve, a država je ustupila oko 40.000 tona derivata. Zbog svega toga nije nam sasvim jasno zašto se cene formiraju na način na koji se trenutno formiraju. Zato u ovom trenutku i ne možemo da znamo kompletnu računicu koja stoji iza konačne cene goriva na domaćem tržištu - zaključuje Atanacković.

I stručnjak za razvoj i investicije, ekonomista Mahmud Bušatlija, kaže da je nejasna računica pri formiranju cena goriva u Srbiji.

- Očito nema dovoljno drugih prihoda za budžet, jer, da ima od nečega drugog novca onda bi moglo da se prati kretanje cena goriva i formira cena u odnosu na to. I ovo koliko je smanjena cena nije dovoljno - ističe Bušatlija za Direktno.rs napominjući da ovakvo stanje sa cenama goriva smeta našoj ekonomiji.