Alarm: Radnička prava ubrzano nazaduju!

Loše stanje radničkih prava pokazao je ovogodišnji Globalni indeks prava Međunarodne konfederacije sindikata, a preneli su Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost. Kako se navodi, ovogodišnji izveštaj svetske sindikalne centrale pod sloganom "Borba za demokratiju" pokazuje da nasilje nad svetom rada globalno nastavlja da raste.

U gotovo tri četvrtine zemalja sveta zaposlenima se na razne načine uskraćuje pristup pravdi, dok se u svakoj drugoj radnici hapse ili pritvaraju.

U odnosu na 2025. godinu, Indeks MKS beleži rast napada na slobodu govora i okupljanja, kršenje građanskih sloboda, sve češće progone i hapšenja sindikalnih lidera, a u nekim zemljama i njihova ubistva (Angola, Kolumbija, Indonezija, Meksiko).

Prema kriterijumima Globalnog indeksa, na ovogodišnjoj listi 10 najgorih zemalja za radnike su Argentina, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Mjanmar, Nigerija, Panama, Tunis i Turska.

Sjedinjene Američke Države su zbog velikih pritisaka na kolektivno pregovaranje i gušenje sindikalnog organizovanja po prvi put stavljene na listu zemalja sa ocenom 4 (sistematsko kršenje prava).

Lošije su ocenjene i neke države Evrope, pre svih Francuska koja je zabeležila istorijski najgori rezultat tako što joj je ocena pogoršana sa 2 (ponavljanje kršenja prava) na 3 (redovno kršenje prava) zbog represije nad sindikalcima i ograničavanja prava na proteste.

Samo tri zemlje u svetu poboljšale su svoj rejting - Urugvaj koji je napredovao do najbolje ocene 1, dok su Velika Britanija i Bocvana popravile ocene sa 4 na 3.

Da situacija u Srbiji ne može mnogo da se razlikuje od one u Evropi i SAD, ocenjuje za Direktno.rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

- Moguće je da u pojedinim privrednim granama postoje određene razlike, ali u suštini trend je isti. Ako se konstatuje da su radnička prava danas slabija nego pre 10 ili 15 godina u Evropi i svetu, onda je sasvim logično da je slična situacija i u Srbiji. Generalno gledano, radnička prava u celini jesu manja nego što su nekada bila - kaže Atanacković.

On, međutim, ističe da i dalje postoje značajne razlike između razvijenih evropskih zemalja i pojedinih delova sveta.

- Čini mi se da su prava radnika u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama ipak neuporedivo veća nego u Kini i pojedinim azijskim zemljama. Tamo su standardi zaštite zaposlenih često niži, a radni uslovi znatno zahtevniji. Ipak, činjenica je da je trend slabljenja prava zaposlenih prisutan gotovo svuda - navodi on.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih razloga za takva kretanja jesu tehnološke promene koje su značajno izmenile tržište rada.

- Nove tehnologije i automatizacija promenile su odnos između poslodavaca i zaposlenih. Poslodavci danas u mnogim sektorima više ne zavise od direktnog ljudskog rada u meri u kojoj su zavisili ranije. To neminovno utiče i na pregovaračku poziciju radnika, kao i na njihov ukupni položaj na tržištu rada - objašnjava Atanacković.

Dodatni problem predstavljaju i brojne globalne krize koje su poslednjih godina pogodile svetsku ekonomiju.

- Od pandemije, preko energetskih poremećaja, do geopolitičkih sukoba i inflacije, svet se suočava sa nizom kriza koje ostavljaju ozbiljne posledice na privredu. Kada privreda trpi, posledice se gotovo uvek prelivaju i na zaposlene, bilo kroz smanjenje prava, sporiji rast zarada ili veću nesigurnost radnih mesta. Zbog toga nije iznenađenje što se u mnogim zemljama beleži pogoršanje položaja radnika u odnosu na period od pre desetak ili petnaest godina - zaključuje Atanacković.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže za Direktno.rs da je položaj radnika u Srbiji danas na zabrinjavajuće niskom nivou i da se negativni trendovi iz društva direktno odražavaju na svet rada.

- Ako je čak i u Sjedinjenim Američkim Državama došlo do pada radničkih prava, možete da zamislite kakva je situacija u Srbiji. Kod nas je evidentan apsolutni pad prava radnika. Sve ono što se poslednjih godina dešava u državi i društvu prelilo se i na položaj zaposlenih, koji su danas u znatno nepovoljnijoj poziciji nego ranije - upozorava Savić.

Ona ističe da se zaposleni sve češće suočavaju sa pritiscima koji prevazilaze okvire radnog odnosa.

- Ako radnik može da dobije upozorenje pred otkaz zato što je učestvovao na nekom protestu van radnog vremena, onda se postavlja pitanje o kakvim radničkim pravima uopšte možemo da govorimo - navodi Savić.

Prema njenim rečima, radnici su u potpuno nepovoljnom položaju.

- Odgovorno tvrdim da radnici u novijoj istoriji Srbije nisu bili u lošijem položaju. Takođe, veliko nezadovoljstvo među zaposlenima izaziva i način na koji se biraju rukovodeći kadrovi. Često se ne vrednuju znanje, iskustvo i stručnost, već neki drugi kriterijumi - ističe Savić.

Govoreći o uslovima rada u privatnom sektoru, Savić ističe da ni tu situacija nije značajno bolja.

- Veliki broj privatnih kompanija koje posluju u Srbiji došao je uz podršku države kroz različite podsticaje i subvencije. Međutim, kada govorimo o odnosu prema zaposlenima, često nema prevelike razlike u odnosu na državnu upravu. Radnici se suočavaju sa sličnim problemima – nedostatkom dijaloga, strahom od posledica ukoliko iskažu nezadovoljstvo i ograničenim mogućnostima da zaštite svoja prava - navodi ona.

Posebno zabrinjava, dodaje, odnos mladih prema tržištu rada.

- Mladi ljudi ne žele da rade u takvoj atmosferi. Nekada je visina zarade bila dovoljan motiv da ostanu, ali danas to više nije slučaj. Njima su važni dostojanstvo, mogućnost napredovanja, profesionalno okruženje i osećaj sigurnosti. Kada toga nema, ni plata više nije dovoljan stimulans - naglašava Savić.

Zbog toga, zaključuje ona, sve više mladih svoju budućnost vidi van Srbije.

U zvaničnom izveštaju MKS-a identifikovani su negativni rekordi – u 72 odsto zemalja radnicima se uskraćuje ili striktno ograničava pristup pravdi, u svakoj drugoj zemlji hapse se ili pritvaraju radnici zbog ostvarivanja njihovih sindikalnih prava (najviše u DR Kongu, Iraku, Indoneziji, Albaniji…).

Globalno posmatrano, za šest procenata je poraslo fizičko nasilje nad radnicima u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je taj rast zabeležen u gotovo svakoj trećoj državi (Indija, Palestina, Ukrajina, Južna Afrika…), zatim poslodavci sve agresivnije koriste digitalni nadzor za praćenje, disciplinovanje i ućutkivanje radnika i sindikata, a taktiku suzbijanja sindikata i uplitanja u njihov rad eksplicitno koriste mnoge države (SAD, Estonija, Srbija, Španija, Holandija, Poljska…).

Globalni indeks prava za 2026. godinu rangirao je ukupno 151 zemlju sveta na osnovu 97 indikatora, izvedenih iz konvencija Međunarodne organizacije rada.