Da li ste znali koliko Srbija ima pilota u avionu?

Ipak, smena generacija je u punom jeku. Domaće vazduhoplovne vlasti godišnje izdaju između 70 i 80 novih dozvola za letenje, što pokazuje da interesovanje za ovu prestižnu profesiju ne jenjava, uprkos rigoroznim selekcijama i visokoj ceni školovanja.

Put do sedišta u komercijalnom avionu dugačak je, psiho-fizički iscrpljujući i finansijski zahtevan. Kandidati prolaze kroz rigorozne medicinske preglede, stotine sati teorijske nastave (meteo, navigacija, aerodinamika...) i najmanje 150 do 200 sati naleta tokom same obuke.

Najveća prepreka za mnoge jeste cena. Kompletna obuka za civilnog pilota (od nule do ATPL licence koja omogućava rad u avio-kompanijama) na državnoj Vazduhoplovnoj akademiji ili u privatnim školama letenja košta između 40.000 i 60.000 evra.

Ipak, ekspanzija domaćeg avio-prevoznika Air Serbia, kao i sve veći broj low-cost kompanija koje operišu sa naših aerodroma, garantuju onima koji završe obuku brz pronalazak posla i visoka primanja koja brzo otplaćuju investiciju.

Dok se u civilnom sektoru brojke jasno prate, broj vojnih pilota u sastavu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) predstavlja vojnu tajnu.

Međutim, vojna avijacija se nalazi pred istorijskim izazovom. Sa najavljenom nabavkom 12 francuskih višenamenskih lovaca Rafal, Srbija ulazi u potpuno novu tehnološku eru. Vojni stručnjaci upozoravaju da je za jedan moderan avion ovog tipa potrebno obezbediti standard od dva do tri pilota po letelici. Budući da prava vojna obuka za nadzvučne avione traje između 6 i 7 godina, podmlađivanje vojnog letačkog kadra i dokvalifikacija postojećih pilota trenutno su jedan od najvećih prioriteta celokupnog sistema odbrane.

Ukoliko se trend rasta avio-saobraćaja u regionu nastavi, Srbija će morati dodatno da proširi svoje kapacitete za obuku. Jedno je sigurno - mesta u kokpitima ima, kako na komercijalnim linijama koje spajaju Beograd sa svetom, tako i u formacijama koje čuvaju domaći vazdušni prostor.