Direktno istražuje: Zašto dve trećine zaposlenih ne bi svoju firmu nikome preporučilo?!

Kako je na nedavno održanoj konferenciji HR Experiences 2026 izjavila direktorka Infostuda Sonja Ćetković, prikazajući rezultate istraživanja, lojalnost i angažovanost zaposlenih su niski, a većina zaposlenih ne bi preporučila svoju firmu nekome drugom. Pritom je situacija po pitanju poverenja i zadovoljstva zaposlenih podjednako loša i u privatnom i u javnom sektoru.

- Kada je reč o lojalnosti zaposlenih, menadžeri procenjuju da oko 15 odsto zaposlenih aktivno traži novi posao ili razmatra druge opcije, dok istraživanja pokazuju da je stvarni procenat čak 76 odsto - navela je ona.

Istraživanje je pokazalo i da uspešnih kompanija u Srbiji koje posluju na toksičan način ima 58 odsto, što je više od kompanija koje imaju zdravu poslovnu atmosferu, kojih je 42 odsto.

- Čak 97 odsto zaposlenih u toksičnim kompanijama oseća probleme sa mentalnim zdravljem, dok je taj procenat u zdravijim kompanijama nešto niži i iznosi 83 odsto - navela je.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić, uz konstataciju da je ovi podaci ne iznenađuju, ocenjuje da je očito stasala nova generacija mladih ljudi koja više ne želi da trpi loše uslove rada i atmosferu na poslu kakvu su prihvatale starije generacije.

- Mladima danas nisu važni samo plata i sigurnost posla, već i osećaj ugodnosti i poštovanja na radnom mestu. Često unapred jasno kažu da neće raditi ispod određene zarade, ali im je podjednako važno da rade u prijatnom okruženju, jer na poslu provode veliki deo svog vremena i ne žele da se osećaju neprijatno ili ugroženo - kaže Savić.

Ona smatra da je problem loše atmosfere u firmama u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama, između ostalog i zbog načina zapošljavanja.

- Često se i u privatnim kompanijama ljudi zapošljavaju preko veza i partijksih knjižica, a ne na osnovu znanja i iskustva. Takvi radnici neretko osećaju nesigurnost jer su svesni da nemaju dovoljno stručnosti, pa se to kasnije odražava kroz loš odnos prema kolegama i stvaranje nezdrave atmosfere u kolektivu - navodi Savić.

S druge strane, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da podaci pokazuju da je tržište rada u Srbiji konačno počelo da funkcioniše u punom kapacitetu.

- Iz ugla poslodavaca i prema informacijama koje dobijamo kroz ankete, zaposleni danas mnogo aktivnije prate tržište rada. Dok rade kod jednog poslodavca, oni istražuju gde bi mogli da dobiju bolje uslove rada, veću zaradu ili bolje pogodnosti. To je realnost koju potvrđuju i ova istraživanja - kaže Atanacković.

Kako navodi, situacija na tržištu rada značajno se promenila u odnosu na raniji period.

- Nekada su ljudi ostajali na jednom radnom mestu do kraja radnog veka, ali danas to više nije slučaj. Kvalitetnih zaposlenih je sve manje, pre svega zbog nepovoljne demografske slike i nedostatka mladih koji ulaze na tržište rada. Istovremeno, obrazovni sistem ne prati dovoljno brzo nove tehnološke trendove i potrebe privrede - objašnjava on.

Atanacković ističe da su zbog toga poslodavci često u nezavidnoj poziciji.

- Poslodavci danas nemaju veliki izbor kvalitetne radne snage i stalno su u strahu da će zaposleni otići kod konkurencije koja može da ponudi bolje uslove. Zato me donekle čudi podatak da zaposleni nisu zadovoljni tretmanom, imajući u vidu da su poslodavci pod velikim pritiskom da zadrže radnike, iako često nemaju mogućnost da značajnije povećaju plate - zaključuje Atanacković.

Sociolog Vladimir Vuletić za Direktno.rs ukazuje da na zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo zaposlenih utiče veliki broj faktora, poput visine plata, međuljudskih odnosa, ponašanja poslodavaca i uslova rada.

- Postoji jako mnogo aspekata koji mogu da utiču na zadovoljstvo na poslu, a u velikoj meri ono zavisi i od očekivanja zaposlenih. Ima onih koji su zadovoljni samom činjenicom da su pronašli posao i već time iskazuju određeni nivo zadovoljstva, ali svaka sledeća generacija ima sve veća očekivanja. To je posebno izraženo u situaciji kada postoji manjak radne snage, pa zaposleni znaju da su poslodavcima neophodni i zbog toga su spremniji da otvorenije izraze svoje nezadovoljstvo ili traže bolje uslove - navodi Vuletić.

On dodaje da je kapitalizam po svojoj prirodi zasnovan na konkurenciji i profitu.

- Kapitalizam je surov sistem u kojem je ključna ideja profit, a to često podrazumeva da je eksploatacija u određenoj meri prisutna - zaključuje on.