Verovali ili ne, zvanična statistika kaže: Rintamo više od Evropljana!

Prema podacima Eurostata, jedino se vremenski duže radi u Bosni i Hercegovini – 40,9 sati nedeljno i Turskoj – 42,4 sata.

Gledajući samo zemlje članice EU, najduža prosečna radna nedelja je u Grčkoj i Hrvatskoj i iznosi 39,6 sati, a slede Mađarska sa 39,5 sati, Slovenija sa 39,3 sati, Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosečna radna nedelja trajala 38,4 sata.

Sa druge strane, najkraće radno vreme imala je Holandija sa prosečno 31,9 sati nedeljno, kao i Danska i Nemačka sa po 33,9 radnih sati, uz Austriju sa 34 sata rada nedeljno.

Posmatrano po zanimanjima, pokazuju podaci Eurostata, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečno 42 sata nedeljno.

Menadžeri su prosečno radili 40,6 sati nedeljno, dok su pripadnici oružanih snaga beležili približno 39,4 sata rada.

Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati nedeljno, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati rada nedeljno.

No, najduže radno vreme ne znači i najveću produktivnost.

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, za Direktno.rs ukazuje da u odnosu na razvijene evropske zemlje, Srbija, kao i većina država sa vrha ove liste, i dalje ima veliki udeo individualnih poljoprivrednika kojima radno vreme praktično traje ceo dan, a ne standardnih osam sati.

- Slična situacija je i sa velikim brojem preduzetnika koji funkcionišu po istom principu i rade od jutra do mraka. Dok najrazvijenije zemlje Zapada eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom i dolaze do zaključka da manje radnih sati može da donese veću produktivnost, kod nas se još uvek često smatra da je duže radno vreme sinonim za veći učinak - napominje Zdravković.

Ukazuje i da na tu temu postoji i stara jevrejska šala o izraelskim birokratama i njihovoj "Sindikalnoj jedinici 804" – dođu u osam, rade nula sati, a odu u četiri.

- Iza humora se, zapravo, krije ozbiljna poruka da sama dužina boravka na poslu ne znači automatski i veću produktivnost - zaključuje Zdravković.

Inače, u najvećem broju slučajeva se pokazalo da su zaposleni sa kraćim radnim vremenom produktivniji, te  zadovoljniji na poslu.

Iako nigde još nije u potpunosti uvedena 4-dnevna radna nedelja kao zakonski standard, u više zemalja ona se već testira ili primenjuje u pojedinim sektorima i kompanijama. Najdalje su otišli Island i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde su veliki pilot-projekti pokazali dobre rezultate i mnoge firme su nastavile sa tim modelom. Takođe se eksperimenti sprovode u Španiji, Belgiji, Nemačkoj, Japanu i UAE, ali uglavnom kao delimična ili fleksibilna rešenja.