DIREKTNO istražuje: Ko kupuje stanove po Srbiji?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u martu je izdato 2.634 građevinskih dozvola.

- Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu 82,1 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 17,9 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (68,6%) - pokazuju podaci RZS.

Prema dozvolama izdatim u martu 2026. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, s prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara.

- Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 145,1 kvadratni metar, a 82,7 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 58,9 kvadratnih metara - navodi RZS.

Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2026. iznosi 81,3 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova.

- Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 21,9 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Borska oblast (15,4%), Južnobanatska oblast (10,5%), Južnobačka oblast (8,2%) i Sremska oblast (7,8%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 4,9 odsto - navode u RZS.

Agent za nekretnine Katarina Lazarević kaže da investitori nastavljaju da grade jer novac konstantno obrću iz jednog projekta u drugi, ali upozorava da je promet nekretnina već duže vreme u ozbiljnom padu.

- Investitori ulažu novac koji su zaradili na prethodnim projektima i tako ga dalje obrću. Gotovo nijedan ozbiljan investitor nema samo jednu zgradu. Međutim, promet na tržištu uopšte nije veliki, već je duže vreme praktično na izdisaju - navodi Lazarević.

Kako objašnjava, najveći problem je što se najviše grade veliki i skupi stanovi koji nisu dostupni prosečnim kupcima.

- U ponudi dominiraju stanovi od 100 i više kvadrata, a za takve nekretnine teško je pronaći kupce, pogotovo jer u novogradnji cena kvadrata gotovo da ne može da se nađe ispod 3.500 evra. Da ne govorim o garažama, čije su cene potpuno nerealne - kaže ona.

Dodaje da kupci koji se danas pojavljuju na tržištu uglavnom traže stanove u skladu sa budžetom između 150.000 i 250.000 evra, ali da je interesovanje poslednjih meseci primetno oslabilo.

- Kriza je velika, i ekonomska i politička, i zbog toga ljudi zastaju i odlažu kupovinu. Recimo, Vardarskoj ulici (Vračar), poslednja dva meseca gotovo da nema interesovanja za odličan stan u novogradnji koji ima sasvim pristojnu cenu - ističe Lazarević.

Prema njenim rečima, korekcija cena trenutno je vidljiva uglavnom kod starogradnje, dok investitori u novogradnji i dalje odbijaju da spuštaju cene.

- Čak i kada ne mogu da prodaju stanove, oni ih opreme i prebace na izdavanje. Međutim, ni tržište zakupa više nije kao ranije i mali stanovi koji se izdaju za 400 do 500 evra sada se znatno teže izdaju. Mislim da će investitori morati da se preorijentišu i da grade više manjih stanova, naročito zbog programa stanova za mlade - ocenjuje ona.

Lazarević dodaje da se očekivalo da će proces legalizacije biti brže završen, što bi povećalo ponudu nekretnina na tržištu i podstaklo promet.

Stručnjak za razvoj i investicije, ekonomista Mahmud Bušatlija, kaže za Direktno da stanove u Srbiji u najvećoj meri kupuju ljudi koji do novca dolaze lako, a ne isključivo regularnim i poštenim radom.

- Veliki deo tog novca mora nekako da se pretvori u nešto opipljivo i sigurno, a upravo je gradnja nekretnina idealan način za to. Vrlo je čudno odakle tolika mogućnost da se na toliko lokacija gradi tolikim intenzitetom. Da bi se negde gradilo, potrebna je dozvola države i odgovarajući urbanistički projekti, a u poslednje vreme vidimo da se čak i ti planovi šire. Dešava se da neko ko je imao pravo gradnje na određenom broju hektara danas praktično dobija skoro duplo više - navodi Bušatlija.

On ističe da statistika načina plaćanja stanova dodatno otvara pitanje porekla novca.

- Ako pogledate podatke, većina stanova se kupuje za keš. Teško je poverovati da neko sa prosečnom platom može da finansira kupovinu stana gotovinom, a više od 80 odsto kupovina obavlja se upravo tako. To ukazuje da je veliki deo tog novca stečen u sivoj zoni. I to nije specifičnost samo Srbije – svuda u svetu nekretnine su jedan od najčešćih načina da se novac uvede u legalne tokove - zaključuje Bušatlija.