"SAD će naći način da se sankcije prema NIS-u ne primene"

- Nemam nikakve informcije u vezi sa odlukom o sankcijama, ali se pozivam na poznavanje načina na koji funkcionišu naftne kompanije, a to je da nikada međusobno ne ratuju - rekao je Zdravković za agenciju Beta.

Istakao je da je reč o velikim silama koje uređuju svoj prostor, a iza sebe imaju velike biznise koji kreiraju politiku.

- Naftne kompnije utiču na odluke svojih vlada. U prvom mandatu novog predsednika SAD Donalda Trampa državni sekretar je bio Reks Tilerson koji je na tu poziciju došao sa mesta predsednika Upravnog odbora jedne od najveh američkih energetskih kompanija, "Ekson Mobajl", koja je u vlasništvu porodice Rokfeler - rekao je Zdravković.

Dodao je da Tramp "nije postao predsednik Amerike zato što je bogat, pošto je njegovo bogastvo za američke milijardere "smešno", i ne bi mu obezbedilo tu poziciju da iza njega ne stoje velike kompanije".

Na odluku o odlaganju sankcija, prema rečima Zdravkovića, nije mogla da utiče ni sadašnja ni prethodna vlast jer je "Srbija mala zemlja, a učešće NIS-a u bruto domaćem proizvdu od oko 4,5 odsto za Srbiju je veliko, a za SAD beznačajno".

OFAC je usvojio zahtev NIS-a za odlaganje sankcija jer su, prema navodima iz Vlade Srbije, shvatili značaj te kompanije za ekonomiju i građane Srbije, kao i za energetsku stabilnost regiona.

Odlaganje sankcija NIS-u na 30 dana, koje su trebale da stupe na snagu jutros, u 6 sati, ipak, kako se tumači u Vladi Srbije, ne odnosi se na američke državljane i na američki finansijski sistem.

Lica koja imaju pasoš SAD neće moći da nastave da posluju sa NIS-om, ukoliko su to ranije činila, odnosno biće predmet rizika da dođu na listu sankcija OFAC-a.

Sankcije su odložene do 28. marta. Kompanija NIS je ranije, uz podršku Vlade Srbije i Vlade Mađarske, uputila zahtev OFAK-u za produženje roka za primenu sankcija od 90 dana.

NIS je juče objavio na Beogradskoj berzi da je Gaspromnjeft, ćerka firme Gasproma, smanjio svoj vlasnički udeo u NIS-u sa 50 odsto na 44,84 odsto jer je preneo 5,15 odsto akcija Gaspromu koji je povećao svoj udeo u NIS-u sa 6,15 odsto na 11,30 odsto i ne nalazi se pod sankcijama.

Kako je navedeno na sajtu NIS-a, do sada je Javno akcionarsko društvo (JAD) Gaspromnjeft imalo 50 odsto vlasničkog udela, JAD Gasprom 6,15 odsto, država Srbija 29,8 odsto, a ostali manjinski akcionari 13,98 odsto.

Iako su akcije juče "prepakovane" iz jedne u drugu rusku firmu i dalje većinski udeo u NIS-u pripada ruskim firmama, a administracija bivšeg predsednika Amerike Džoa Bajdena je najavljivala da sankcijama želi da potpuno istisne rusko vlasništvo iz NIS-a.

Američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim firmama kako bi, prema navodima iz obrazloženja "smanjio prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini".