Fokus Evropske unije i Nemačke sada je na litijumu i sirovinama koje Srbija ima da im ponudi, a ne na proširenju i poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Srbiji može se tumačiti i u kontekstu ubrzanja rudarenja. Konkretno, na tapetu su automobilska i rudarska industrija, kopanje litijuma u Srbiji, te sprega manjih i krupnih korporacija poput Rio Tinta sa lokalnim vlastima uz asistenciju Evropske komisije preko lokalnih predstavništava EU. Sve to je upakovano u narativ o "zelenom rastu“ i zelenoj tranziciji. Izvesno je samo to da će ta slika ostati upamćena kao svedočanstvo jednog ružnog vremena i pogrešnih ljudi.
Predsednica Evropske komisije započela je 23. oktobra posetu zapadnom Balkanu, a u Beogradu će boraviti ovog petka, kada će se sastati sa predsednikom Srbije i premijerom Milošem Vučevićem.
Šef evropskog instituta Žak Delor, Luka Maček, ocenio je da će pod lupom biti sve što Ursula fon der Lajen bude rekla i radila u Srbiji.
- Šta će ona da kaže, šta će da radi u Srbiji, to će se posmatrati, jer je možda bila kritikovana kao i drugi evropski zvaničnici, što nije dovoljno jasno rekla Vučiću koje su granice, šta EU može, a šta ne može da prihvati u smislu neliberalne politike - rekao je Maček.
A Ursula fon der Lajen je nedavno pričala o konkurentnosti privrede EU. Rekla je da "ćemo nastaviti da pospešujemo, ali imajući u vidu ekološke ciljeve, ekološke standarde, mi ćemo nastaviti da sprovodimo Evropski zeleni dogovor, a to znači da ćemo nastaviti da sklapamo sporazume o sirovinama sa različitim zemljama sveta". I to je ta politika EU koja se sada odnosi i na Srbiju. To je jedna potpuno druga dimenzija odnosa Srbije i Evropske unije koja nema veze sa politikom proširenja. Sve da Srbije i nije kandidat za članstvo, ovo će i dalje bili razgovori o litijumu.Kolonizatori obilaze svoju rudarsku koloniju, i tu su da pruže podršku svom kolonijalnom namesniku. "Ne" Rio Tintu znači "Ne" Olafu Šolcu i Ursuli fon der Lajen. "Ne" korupciji, planskom osiromašivanju stanovništva, netransparentnosti vlasti, šovinizmu, ciničnom odnosu prema demokratiji, dakle svim onim odlikama koje su tipične za neokolonijalne autokratije. Naročito je značajna svest o tzv. perifernim zemljama Evrope i razvijenog sveta, rizicima ekološkog imperijalizma u obliku eksploatacije resursa u "žrtvovanim regionima" za zelenu tranziciju.
Elem, prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Čilea Gabrijel Borić postigli su dogovor o litijumu za proizvodnju baterija za električna vozila. Procene su da Čile ima više od trećine svetskih rezervi litijuma koji je inače posebno ključan za nekoliko zemalja čij je cilj da se distanciraju od fosilnih goriva. EK je obećala 225 milona evra pomoći ovoj zemlji da razvije indrustiju zelenog vodonika, da bi se nakon toga osnažila potražnja Evrope za obnovljivom energijom. Fon der Lajen je 13. juna u Buenos Ajresu potpisala memorandum o razumevanju o sirovinama, koji uključuje litijum. Kako je tada rekla, procene su da će potražnja za njim u Evropi do 2023. godine porasti bar 12 puta. Zna predsednik Srbije i to.Zbog finansija Vučiću i ne smeta što je nekadašnja ministarka odbrane Nemačke pokazala svojevremeno zadivljujuće nesnalaženje u političkim igrama. Naime, predsednica Evropske komisije izjavila je prošle godine nakon sastanka sa predsednikom Srbije da je proširenje na vrhu agende Evropske unije i da želi da vidi Srbiju kao njenu punopravnu članicu. Govoreći o regionalnim odnosima i dijalogu Kosova i Srbije, rekla je da sprovođenje Ohridskog sporazuma znači de fakto priznanje Kosova od strane Srbije. A ova poseta Fon der Lajen Beogradu biće prilika i za promociju najvećeg paketa Evropske unije do sada za region.
Radi se o finansijskom paketu od 6 milijardi evra koji će se zemljama regiona raspodeliti shodno broju stanovnika i domaćem bruto proizvodu. Zemlje će iz ovog paketa dobiti jedan deo u obliku grantova, odnosno bespovratne pomoći i drugi deo u obliku povoljnih kredita. Srbija treba da dobije iz prve tranše 112 miliona evra. Ono što se čuje u prvim najavama jeste da bi taj novac trebalo da bude potrošen za renoviranje pruge Beograd - Bar, odnosno da bi to zapravo bio zajednički projekat Srbije i Crne Gore.
Kako se u sve ovo uklapa Vučićeva priča o ponosu, o "časti i moralu", o tome da se on, po navijačkom vokabularu, "nikoga ne boji" i da neće dozvoliti da Srbiju bilo ko ponižava i vređa, kako se, dakle, u sve to uklapa slika na kojoj on, poput đaka prvaka pred strogim direktorom škole, sedi na stoličici naspram Ursule fon der Lajen i ponizno sluša njene njemu zadate zadatke.
Komentari 21
ostavi komentar