Biće smanjenja plata i otkaza: Razbijene najave Malog

Mali je u razgovoru za RTS rekao da, iako je u prošloj godini zabeležen rast inflacije, ona se u novembru i decembru izjednačila.

Dodao je da smo dosegli pik inflacije, te da očekuje da će u narednim mesecima ona ići nadole.

- Usporavanje inflacije će na neki način značiti postepeni izlazak iz krize koju nismo mi izazvali - to je uvezena inflacija - poručuio je ministar finansija.

S druge strane, brojni drugi ekonomisti, čak i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ne dele njegovo mišljenje.

"Bila bih neodgovorna ako bih tvrdila da je ovo pik inflacije"

Samo dva meseca pre nego što je Mali rekao da je inflacija od 15,1 odsto "pik", Jorgovanka Tabaković iznela je potpuno drugačiju tvrdnju.

Naime, ona je komentarišući oktobarsku inflaciju, koja je iznosila 15 procenata, rekla da ne može da tvrdi da je dostignut pik, jer postoje spoljni faktori na koje ne može da se utiče.

- Bila bih neodgovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik - kazala je ona tada.

Takođe, rekla je i da će inflacija na povišenom nivou ostati i na početku ove godine, a da se znatniji pad očekuje u drugoj polovini godine.

Povratak u granice cilja - Tabaković očekuje u drugoj polovini 2024. godine.

"Predah pred buru"

Da još nije kraj inflaciji u Srbiji, smatra i profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić.

Prema njegovim rečima, trenutna stagnacije inflacije je "predah pred buru".

Pored inflacije koja će u jednom trenutku "buknuti", Savić upozorava na još jedan opasan scenario.

- Sada imamo inflaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju, ali je probem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju - rekao je Savić.

Dakle, profesor Savić objašnjava da se uz borbu protiv inflacije dešava smanjivanje proizvodnje, otpuštanje radnika, smanjivanje plata.

To znači da je ekonomiju sada zahvatila kombinovana inflacija i recesija, odnosno stagflacija, što je, prema njegovim rečima, najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne.

Za rast životnog standarda "nema osnova"

Izjava Siniše Malog da "usporavanje inflacije znači postepeni izlazak iz krize" trebalo bi da znači da građani u 2023. godini mogu da očekuju poboljšanje životnog standarda. S druge strane, bivši guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta dr Dejan Šoškić potpuno je drugačijeg mišljenja.

Prema Šoškićevom mišljenju, nema osnova za bilo kakav rast životnog standarda koji bi osetila većina stanovnika, posebno zato što je Srbija u poslednjih desetak godina postala društvo "naglašenih socoijalnih nejednakosti".

Takođe, komentarišući aranžman Srbije sa MMF-om na koji je, prema svemu sudeći, ministar Mali ponosan, rekao da Srbija ulazi u kategoriju "ranjivih zemalja u razvoju", prema kojima MMF nastupa sa programima podrške koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.

- Ukratko, borba sa visokom inflacijom na Zapadu, izaziva potencijalnu krizu suverenog duga zemalja u razvoju, posebno onih sa nedovoljno konkurentnom privredom. U toj kategoriji se nalazi i Srbija - kazao je Šoškić.