Liste čekanja na operacije: Možda neko i dočeka

Dok su se javno divili sami sebi zbog izgradnje nove statusne igračke, predsednik i ministar finansija su na smenu dobacivali pejorativno pitanje - zar smo vam malo bolnica podigli da bi vam sada smetao stadion? Šteta što se uz tu ironiju nisu malo zadržali i na benefitima koje je nacija dobila izgradnjom svih tih zgrada (Vučić se hvali da ih ima čak 135) i učinkom njihovog neimarstva na zdravstveno stanje nacije. Imajući u vidu da je 9. januara na listima čekanja za neku od zdravstvenih intervencija bilo 68.411 ljudi, a da je RFZO konstatovao da se taj broj od decembra svaki dan diže za 80, nekako nam se nameće utisak da zgrade ne umeju same da leče i da je tu potrebno još nešto.

- Prvo mora da se vidi zbog čega su tu liste čekanja, koliki je manjak lekara, tehničara, kapaciteta, opreme... Negde je nešto zafulalo, ali nije od juče i do sada je moralo da se ustanovi u čemu je problem. Svim tim ljudima koji su na listi intervencija je potrebna odmah: ortopedskim pacijentima je ugrožen kvalitet života, dok čekanja kod kardiovaskularnih bolesti uvek predstavljaju rizik i česti su loši ishodi. Shvatam da građenje kula nekom ulepša život, ali zbog toga negde neko i gubi život - kaže dr Milena Jauković, vaskularni hirurg i bivša sekretarka Etičkog komiteta SLD.

Naravno da ljubitelji kula i stadiona ne drže preterano do kvaliteta tuđeg života, ali tu bi mogla da se primeni računica. U ovom trenutku na ugradnju veštačkog kolena u Srbiji čeka 20.284 pacijenata, a poslednji prijavljeni pacijent je zakazao operaciju za 19. decembar 2032. na Institutu za ortopediju Banjica. Na ugradnju kuka čeka 14.591 čovek, a ovih dana su rasprodati termini za decembar 2031. Mnogi koji se nalaze na listi su tu od 2016. godine, a rekorder u čekanju je pacijent koji je trenutno 170. na listi za operaciju kuka u Кliničkom centru Vojvodine – registrovan je 12. novembra 2015. a operacija mu je zakazana za 21. septembar 2023. Dakle, ne samo da imamo 30.000 ljudi koji su po čitavu deceniju u bolovima, već su i mnogi od njih na dugogodišnjim bolovanjima koja ovu državu sigurno više koštaju nego što bi bila cena da se uredi zdravstveni sistem.

Izuzetno realnu procenu dala je novoizabrana ministarka zdravlja Danica Grujičić:

- Ono što je bitno jeste da je mnogo toga ušlo u zdravstveni sistem Srbije što se tiče opreme i grandioznih projekata koji su urađeni, ali ništa to ne vredi ako pacijentu dijagnostika i terapija nisu brzo dostupne.

Naravno, nije se zadržavala na činjenici da su svi ti grandiozni projekti ujedno bili i unosni poslovi u koje je vlast mogla da se ugradi, a da je odustajala na onom koraku koji joj ne donosi ličnu korist (kako se ugraditi u novozaposlenog lekara?), ali je bar priznala – pacijentima terapija nije blagovremeno dostupna. Imala je i predlog kako to da se reši: operacije bi se radile posle radnog vremena, subotom i nedeljom, a zdravstvenim radnicima bi taj dodatni angažman bio plaćen.