Dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Mentalne magle

Ima zakazan pregled kod doktorke u 14h, kada treba da stigne i laboratorija, tj. samo nalaz krvne slike jer se u kovid ambulantama samo to radi. Odmah sam ga pozvala, popričala sa njim... rekla mu da pije vitamine, paracetamol, da uradi CRP u nekoj privatnoj laboratoriji i da mi se javi posle pregleda i slika izveštaj doktorke.

Pita moj brat: "Koje vitamine treba da pijem, ja nemam vitamine".

Kako nemaš vitamine? Poslao ti je Vučić, sećaš se? - pokušah da se našalim.

"Vitamina C nije bilo u apoteci da se kupi" kaže on odsutno.

Dobro, ima valjda druga apoteka blizu a sigurno imaš kući vitamin C. Samo pogledaj pažljivo.

"Nemam vitamin C", tvrdi on.

A vitamin D, pitam opet.

"Nemam ni to. A privatna laboratorija mi je daleko, ne mogu da vozim. Uradiću taj CRP, kako se već zove, kad mi bude bolje.

Alo, brate dragi moj, CRP nam treba sad, pa za nekoliko dana ponovo. Na osnovu tog parametra se, između ostalog prati tok bolesti.

CRP (C-reaktivni protein) je protein krvi koji sintetišu ćelije jetre kada postoji neki zapaljenski proces u organizmu. To je nespecifičan opšti marker koji veoma brzo reaguje, a povišeni rezultati CRP testa ukazuju na prisustvo zapaljenskog procesa, ali ne i odakle zapaljenski proces potiče. Ova analiza je veoma korisna za dijagnozu i praćenje toka mnogih bolesti.

"Dobro, snaći ću se"...kaže on, tonom "daj ostavi me na miru"!

Ja u čudu na tako neobične reakcije mog brata koji je inače inženjer, odgovoran, savestan... Kažem mu: "sad ću da ti napišem spisak lekova i šta i kako treba da piješ". Pokušam da mu objasnim da sam tu za njega, da ću pomoći u lečenju, da nema razloga za brigu jer će sigurno biti neki blaži oblik kovida itd. Baš sam se zabrinula, više zbog te konfuzije u njegovoj glavi, manje zbog same korone.

Pre desetak godina kada je moj Bane dobio infarkt, zatekla sam se na Ohridu. Bio je neki internacionalni pulmološki kongres. Bila sam tamo samo fizički i sa strašnom brigom za njega. Preseo mi je i kongres i Ohrid, koga mnogo volim i Biljanini izvori i Sveti Naum. Moj brat je upućen u Beograd na interventnu kardiologiju. Bila je dilema da li može da se ugradi stent ili mora operacija za ugradnju bay-passa. Pa mučno čekanje na odluku konzilijuma... baš je bilo teško i mnogo sam brinula.

Odlučili su da je ipak dovoljno da se ugradi stent. Međutim, u to vreme se na stent čekalo mesecima, i do godinu dana. Iz Ohrida sam telefonirala svima redom, tražeći pomoć kao sumanuta. Jako loš signal, teško se dobija veza... još jedan problem više. Ali i nenadana sreća. Brat mog dobrog kolege, koji je tada takođe bio u Ohridu je interventni kardiolog u Kliničkom centru. Zamolim ga za intervenciju. On kod svog brata. Ja za svog brata.

Ako baš nema, možemo li da kupimo negde stent? Gde i kakav tačno? Srećom, sve se dobro završilo. Ugrađen je stent, zatim redovne kontrole, terapija, rehabilitacija u Niškoj Banji, prestanak pušenja, svakodnevno pešačenje. Nema politike, nema utakmica, a nekada je igrao fudbal i vatreni je navijač Zvezde. Život bez stresa, bez televizije jer ne ume da kanališe svoje reakcije.

Često je TV ekran, kada se na njemu pojave neki omraženi likovi, na volšeban način imao direktne susrete sa njegovom papučom. Par puta je i daljinac stradao ni kriv ni dužan. Posle infarkta TV prijemnik je udaljen iz dnevne sobe na bezbedno odstojanje. Tako da je moj Bane bio uglavnom dobro sve do sad. Čuvao se od korone maksimalno, osim zadnjih dana kada su bili neki majstori za krečenje kuće. Kaže da je tada bila promaja i da se prehladio.

A mene baš brine ta njegova konfuzija i pogubljenost, koja je svakako jedan od simptoma kovida.

Oko 15h zovem ponovo.. završen je pregled, slika mi izveštaj.

"Dali su mi neki poseban lek za koronu iz sopstvenih zaliha" kaže mi sav važan.

Dobro je, lek se i daje na taj način, nema ga u apotekama. Pitam ga kako je bilo kod doktorke?

Kad moj brat "mrtav hladan" kaže: "Super je bilo. Ja sam otvorio telefon i rekao doktorki: Doktorka, moja sestra je to i to i ja vas molim da mi napišete sve ovo ovako kako piše na ovom spisku."

Ja u šoku. Pa nisi valjda baš tako?

Jesam, kaže on najnormalnijim tonom. Doktorka je mlada, tek je počela da radi. Ne samo da nije zamerila, nego joj je laknulo.

"Pa valjda umem da procenim kakva je osoba i kako mogu da razgovaram sa njom!" kaže on samouvereno.

Uredno je napisala sve kao što sam mu poslala u poruci. Ja sada u pozitivnom šoku opet. Da li je to onaj isti moj zbunjeni brat od pre nekoliko sati? Vratio se u "normalu". Pohvalim ga da se super snašao, kažem mu da se izvini doktorki i zahvali se što je poslušala savet starije koleginice.

Da li si kupio sve druge lekove? - pitam.

Istovremeno mi je beskrajno smešno i beskrajno drago što se tako dobro snašao i što je njegova konfuznost bila samo tranzitorna pojava. Vadi moj brat jedan po jedan lek iz kese koju je doneo iz apoteke i od doktorke, sriče nekako teška latinska imena lekova i upoređuje ih sa onima sa mog spiska.

"Vidi, ovde nema vitamina C"! kaže iznenađeno.

Pa što nisi kupio?

Doktorka je preskočila i nije mi napisala vitamin C.

Dobro, brate moj rođeni, samo ti raspodeli te lekiće u tri kutije za jutro, podne i veče, gledaj da nešto ne preskočiš, lezi, spavaj i uživaj. Biće sve u najboljem redu.

"A šta ću za vitamin C"?...

Ništa, nije ti neophodan, imaš i previše lekova... odustajem konačno.

Već za nekoliko dana je bio znatno bolje. Nije više imao temperaturu, ali je bio jako pospan, malaksao i dalje povremeno prilično konfuzan.

Ta, vrlo izražena konfuznost i povremena dezorjentacija pacijenata je relativno čest i novi simptom karakterističan za infekciju sojem omikron. Varijanta BA.5 pretpostavljam, pošto je ona dominantna u Evropi i u Srbiji zadnjih meseci. Ovi simptomi se javljaju uglavnom kod starijih, ali ne tako retko i kod mladih pacijenata. Ponekad su toliko izraženi da deluje da je pacijent dobio šlog ili da ima Ajchajmerovu bolest, pa često ovi pacijenti budu upućeni na neurologiju umesto u kovid ambulantu.

Te takozvane "mentalne magle" se javljaju i u akutnoj fazi bolesti, ali mnogo češće u sklopu postkovid Ili Covid long sindroma. Mogu da traju mesecima, a simptomi su često jako neprijatni i mučni. Svaka sledeća infekcija, a može da se ponovi već posle nekoliko meseci, jer omikron soj ostavlja slab i kratkotrajan imunitet, dovodi do novih oštećenja istih ili drugih organa. Svaka prva ili ponovljena infekcija, pogotovu kod nevakcinisanih, može da se nastavi postkovidom.

S razlogom su pacijenti zbunjeni i uplašeni jer zaboravljaju, ne mogu da zapamte ni tri rečenice, teško funkcionišu u svakodnevnim aktivnostima. Mladi imaju problema sa učenjem koje ide mnogo teže nego ranije. Pacijenti se osećaju loše, konfuzno..."pogubljeni su", zamaraju se pri najmanjem naporu. U takvim situacijama mogu da pomognu dozirane šetnje na svežem vazduhu, magnezijum i vitamini B grupe. U težim slučajevima neophodan je pregled i lečenje kod neurologa.

Postkovid sindrom, po nekim studijama ima nabrojanih preko 200 simptoma, sa različitom učestalošću pojavljivanja.

Moj brat je sada dobro. Njegova konfuzija je srećom bila prolazna.

Kasnije je njegova supruga našla u kući nekoliko kutija svih vitamina. I C i D...sve čega "nije bilo".

Sa ovim "mentalnim maglama" koje se javljaju kod pacijenata u akutnoj ili postkovid fazi bolesti, koliko god da su teški i neprijatni, ipak znamo kako da se borimo i svakako će proći za izvesno vreme.

Međutim, šta ćemo, kako ćemo i kuda ćemo u mentalnoj magli koja ovde traje godinama i svakim danom postaje sve gušća?

Hoćemo li pronaći izlaz ili ćemo nastaviti da tumaramo? Hoćemo li ikada stići gde smo naumili ili nam je, možda, tumaranje cilj?

Hoće li se ovde ikada razvedriti?

U ovoj gomili pitanja bez optimističnog odgovora, ostaje nam da se nadamo da predstojeća zima ipak neće doneti totalni mrak, polarnu hladnoću, svetski rat ili neku od kataklizmi iz Vođinog Priručnika za zastrašivanje (izdanje za 2023.)