Šta je Selaković potpisao s Lavrovim i zašto se "vadi"

Potpisivanje plana konsultacija za saradnju ministarstava spoljnih poslova dve države usred Njujorka u ovom trenutku odgovara samo Moskvi, a Beograd je još jednom pokazao da ne može da odbije nijedan zahtev koji dolazi iz ruske prestonice, ističu sagovornici Nova.rs.

Selaković i Lavrov popisali su u Njujorku plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve države, i to pod svetlima reflektora, uprkos tome što je Rusija zbog agresije u Ukrajini trenutno najnepoželjniji mogući partner po bilo kom pitanju.

Stigle su burne reakcije evropskih i svetskih zvaničnika. Izvestioci Evropskog parlamenta za Srbiju i KiM, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon, upozorili su da je to udarac na proces pridruživanja naše zemlje EU, te da ga treba zamrznuti, dok je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao da SAD od Srbije traži objašnjenje.

- U ovim trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje s njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat - rekao je ovim povodom Hil i dodao da mu je teško da razume ovaj potez Beograda.

Nakon što je dokument potpisao, Selaković je pokušao da se opravda, rekavši da je reč o tehničkoj saradnji, te da se takvi dokumenti potpisuju od 1996. godine.

- Nema kao temu konsultacije bezbednosne politike - dodao je Selaković i kao još jedno opravdanje naveo to što Srbija ne prihvata rezultate referenduma u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk, a koji raspisuju proruske separatističke vlasti, kako bi se donela odluka o pripajanju ovih oblasti Rusiji.

Opšta pometnja koja je nastala, smatraju sagovornici Nova.rs, rezultat je nepromišljene politike Beograda u ovom osetljivom trenutku i pokušaja da i dalje igra na dve strane.

Diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je glavni zaključak ove priče da je Srbija potpisala nešto u veoma škakljivom trenutku, na svoju štetu, isključivo u korist Rusije.

- Očito je da Beograd ne može da odbije nijedan zahtev koji dolazi iz Moskve. To je jedan dokument, praktičnije je da se zove memorandum ili plan konsultacija, koji u diplomatskim odnosima nije čudan. Mi smo to potpisivali i s drugim državama i lično sam bio uključen u sklapanje sličnih dogovora. To je praktično program saradnje za naredne dve ili tri godine i uglavnom podrazumeva političke konsultacije o bilateralnim i multilateralnim pitanjima. To podrazumeva uglavnom i zajedničko delovanje u međunarodnim oranizacijama, kao što su UN, OEBS, Savet bezbednosti… U suštini, ovaj dogovor ne treba da ima izrazito politički karakter kakav je sad dobio, jer je zaključen u nepovoljno vreme, s državom koja je pod lupom celog sveta i na mestu gde bode oči celom svetu - kaže Đukić.

Za Srbiju ovaj dokument nema neki veliki interes, ali je za Rusiju značajan.

- Rusiji je očigledno bilo stalo da bude potpisan upravo u Njujorku. Očigledno je da Beograd ne može da odbije nijedan zahtev Moskve. Srbija je izbegla da se sastanu Vučić i Lavrov u Njujorku, makar zvanično, ali je očigledno i Selakovićev susret s njim izazvao vrlo oštre reakcije. Nema govora da Vučić o tome ništa nije znao. Da zaključim, ovaj plan konsultacija nije pravno obavezujuć, nema nikakvih sankcija ukoliko se ne bude ispoštovalo ono što je njime predviđeno. Dakle, da se nije desilo u Njujorku i da nije potpisan s Rusijom, ne bi ga niko ni spominjao - zaključuje Đukić.

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka Vuk Vuksanović takođe smatra da je problematičan trenutak u kome se sve ovo dešava.

- Selaković je rekao da je izuzeta saradnja po pitanju bezbednosne politike, što svakako nije slučajno. Međutim, uprkos tome i činjenici da je ovo jedan tehnički sporazum, koji u redovnim okolnostima ne predstavlja ništa posebno važno, problematičan je trenutak - kaže Vuksanović i dodaje:

- Da li će to značiti zamrzavanje evropskog puta, koji je uzgred rečeno već zamrznut, te da li će biti neke kazne u smislu uskraćivanja sredstava iz evropskih fondova, ostaje da vidimo. Međutim, na osnovu onoga što smo dosad videli od Brisela, deluje mi da neće presecati sve kanale komunikacije sa Srbijom, jer im Vučić još treba na Balkanu.