Tamne mrlje zlatnog doba

Srbija danas ne liči na zemlju koju smo pre deset godina nasledili, izjavio je 27. jula predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, tačno deceniju nakon što je zakletvu položila vlada premijera Ivice Dačića, u kojoj je po meri lidera naprednjaka skrojena funkcija PPV-a. Кao jedan od krunskih dokaza koliko je Srbija napredovala, Vučić je rekao da je pre naprednjaka prosečna plata bila 330 evra, da je danas "skoro duplo veća", 635 evra i da će već u decembru biti 700 evra.

Niko ne spori da su plate povećane, ali su zvanične brojke, ipak, nešto drugačije od onih koje javnosti uporno servira predsednik i koje mnogi prihvataju zdravo za gotovo. Istine radi, pre dolaska na vlast SNS-a i SPS-a, u junu 2012. prosečna zarada nije bila 330 evra, kao što Vučić tvrdi, već 42.335 dinara ili 365 evra, a to je bio i prosek za celu 2012, u kojoj je u prvoj polovini godine ekonomsku sudbinu zemlje krojila vlada Mirka Cvetkovića, a od kraja jula vlada SNS-a i SPS-a.

Pre promene vlasti te 2012. samo je u jednom mesecu, i to u januaru plata bila 330 evra (36.639 dinara) i očito je taj podatak predsednik uzeo za poređenje. Nehajno previđajući da je još uvek uobičajena praksa da se deo januarskih zarada i bonusa isplaćuje unapred, pre novogodišnjih i božićnih praznika. Pa je baš zbog toga u decembru 2011. prosečna plata bila za petinu veća - 43.887 dinara ili 424 evra - nego u januaru 2012. Кao što je, uostalom, i u decembru prošle bila za 32 evra veća nego u januaru ove godine.

Samim tim, da je neko osnovu za poređenje pomerio samo za mesec unapred u odnosu na januar 2012. - koji je Vučić nimalo slučajno odabrao da bi mogao da konstatuje da su posle deset godina plate "skoro duplo veće" - došao bi do zaključka da zarade od tada nisu porasle ni za 50 odsto (sa 424 na 635 evra).

Pri tome, da se razumemo, ni rast primanja od 50 odsto nije za potcenjivanje. Tim pre što pojedini ekonomisti odavno upozoravaju da plate, posebno u javnom sektoru, rastu brže od produktivnosti i BDP-a i da to ne može da traje unedogled a da ne izazove neke štetne posledice, pa i strukturne probleme. Očito je da ta upozorenja niko iz vlasti ne shvata ozbiljno.

Iako je i sam Vučić nedavno prošle nedelje na Pinku izjavio da zbog brojnih problema Srbija "krvari", samo nekoliko minuta kasnije obećao je da će plate krajem godine ponovo da porastu za 12 do 14 odsto. Manje od toga, uostalom, ne bi smele da porastu, ako Vučić želi da održi drugo obećanje - da će prosečne plate do kraja godine dostići 700 evra. Poenta je samo u tome što rast plata u evrima ne znači da je povećana i njihova kupovna moć.

Zaposleni i članovi njihovih porodica platu primaju u dinarima i troše ih za kupovinu robe i plaćanje usluga, a samo mali broj uspeva nešto i da uštedi, s obzirom na to da su u maju primanja više od polovine zaposlenih bila manja od 481 evra, kolika je bila medijalna zarada.

I tu dolazimo do suštine problema, jer se đavo krije u detaljima. Početkom ove sedmice srednji kurs evra bio je 117,37 dinara, a 27. jula sada već daleke 2012. evro je, gle čuda, vredeo 117,36 dinara. Za deset godina ojačao je jednu jedinu paru. Samim tim svaki dinar povećanja zarada i penzija značio je i njihov rast u evrima.

Upravo zbog toga svi zvaničnici, od predsednika, preko premijerke Ane Brnabić, do ministra Siniše Malog, kao ključni pokazatelj navodnog rasta standarda koriste isključivo podatke o rastu primanja u evrima. S obzirom na to da evro danas vredi apsolutno isto kao i pre jedne decenije, nominalni rast zarada u dinarima, kada se pretvori u evre, za vlast je postao realni rast standarda.

Problem je, nažalost, što danas nema nijedne robe niti usluge, koja se može kupiti po istim cenama kao pre jedne decenije. Osim evra. To je jedini "proizvod" čiju cenu je država uspela da održi na istom nivou. Nimalo slučajno, jer tako se postiže nekoliko efekata istovremeno.

Кada se BDP Srbije, koji se izražava u dinarima, podeli sa kursom od 117,37, onda je BDP u evrima veći nego što je bio dok je kurs bio 124 dinara za evro. Isto važi i za druge parametre, pa su tako plate u evrima veće, a udeo javnog duga u BDP-u manji nego što bi inače bio.

Indikativno je, međutim, da svi zvaničnici uporno izbegavaju da koriste i neke druge pokazatelje koji im stoje na raspolaganju. Doduše, to je sasvim razumljivo, jer ako bi javnost uredno o njima bila obaveštavana, rezultati vlasti ni izbliza ne bi bili tako impresivni, kao što zvuče Vučićeve reči o "skoro duplo većim" platama.

NIN je, kako se navodi u tekstu, na osnovu podataka o kretanju realnih zarada i penzija, koje redovno svakog meseca na svom sajtu objavljuje Ministarstvo finansija, izračunao da su od početka 2012. do kraja aprila ove godine (poslednji mesec za koji postoje zvanični podaci) realne zarade u Srbiji povećane 33,2 odsto, dok su u aprilu ove godine penzije realno bile manje za 6,8 odsto nego na početku 2012. A u međuvremenu su se penzije dodatno istopile, jer su u maju potrošačke cene povećane za dodatnih 1,2 odsto, u junu za 1,6 odsto.

To znači da je već sada kupovna moć penzija za oko 10 odsto manja nego što je bila pre jedne decenije, a niko ne sumnja da će se rast cena nastaviti bar još neko vreme, jer tek sledi poskupljenje energenata koje će svakako doliti ulje na vatru inflacije.